Uslovi za prelazak državne granice maloletnog lica

U periodu letnjih odmora, uvek iznova aktuelno pitanje je i pravo roditelja, kao i drugih rođaka i prijatelja da maloletno lice prevedu preko državne granice. Ovo pitanje, regulisano jednom odrebom Zakona o graničnoj kontroli, međutim, u  praktičnoj primeni izaziva dosta nedoumica.  Predmetna zakonska odredba propisuje da “prilikom granične provere maloletnih lica, policijski službenik posebnu pažnju obraća da li maloletno lice putuje samo ili u pratnji drugog lica. Za prelazak državne granice maloletno lice, državljanin Republike Srbije do navršene 16. godine života, kada putuje samo ili u pratnji drugog lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik, mora posedovati overenu saglasnost oba roditelja, ako zajednički vrše roditeljsko pravo, ili zakonskog zastupnika”.

U praktičnoj primeni ove odredbe, međutim najčešće se dešava da ili putovanje maloletnog lica prate dodatni troškovi u cilju pribavljanja nepotrebne dokumentacije ili se završava uskraćivanjem detetu prava da napusti državnu granicu.

Sigurnost u primeni potiče donekle i od činjenice da ova oblast dugo nije bila posebno regulisana, tako da je zavisila od slobodne procene službenika na granici, koji je, osim pasoša, mogao da traži overene saglasnosti roditelja, ili dozvoli prelazak maloletnika samo uz putnu ispravu. Stupanjem na snagu Zakona o graničnoj kontroli („Sl. glasnik RS“, br. 24/2018) 3. aprila 2018. godine, prvi put uvodi se obaveznost posedovanja overene saglasnosti roditelja ujednačavajući tako praksu sa obavezujućim propisima EU, odnosno Zakonikom o šengenskim granicama. Sa druge strane, ostaje nedorečeno kako će se tretirati pokušaj prelaska državne granice starijeg maloletnika (16-18 godina života).

Saglasnost predstavlja izjavu koja se overava pred javnim beležnikom, u formi overe verodostojnosti potpisa.  Međutim, u slučaju da je jednom roditelju odlukom suda dodeljeno starateljstvo, prelazak državne granice biće omogućeno na osnovu te sudske odluke, odnosno bez saglasnosti drugog roditelja. 

Sa druge strane, iako predstavlja naizgled često nepotrebnu i čisto administrativnu proceduru, u praksi policije i sudova nije redak slučaj da jedan roditelj prijavi otmicu deteta, da bi policija pronašla dete na graničnom prelazu u pratnji drugog roditelja, a bilo je i dosta zloupotreba u slučaju poremećenih partnerskih odnosa, koje su se završavale prijavama Centru za socijalni rad i čak Ustavnim žalbama.

Kao ilustraciju ozbiljnosti posledica koje rizikuju granične kontrole ukoliko se strogo ne pridržavaju ovih pravila, ilustrovaćemo primerom utvrđenim u Odluci Ustavnog suda, Už 708/2021 od 9.12.2021. godine koju je pokrenuo otac maloletne dece, nad kojom majka samostalno vrši roditeljsko pravo, dok tuženi, kao otac, ima pravo da sa njima održava lične odnose. Naime, nakon sticanja starateljstva nad decom, majka je donela samostalnu odluku da se sa decom preseli u Australiju, ali je između roditelјa maloletne dece izostala saglasnost oko preselјenja. Zbog, kako je utvrđeno, neblagovremene reakcije policijskih službenika i neaktivnosti Centra za socijalni rad, kasnije, tokom postupka, nesumnjivo je utvrđeno da su maloletne tužilјe – protivtužene,  u pratnji svoje majke, napustile Republiku Srbiju , odakle su avionom, preko Istambula, otputovale za Džakartu. Nјihovo dalјe kretanje nije utvrđeno do okončanja postupka uprkos tome što je Interpol preuzeo nadležnost u njihovoj potrazi.  

“Polazeći od toga da je odvođenje maloletne dece na nepoznatu lokaciju u inostranstvu nesumnjivo izazvalo prekid svakog kontakta između oca i maloletne dece, pri čemu, taj kontakt nije ni moguće ostvariti sve dok se ne utvrdi mesto gde se deca nalaze, što je sve posledica nepostupanja suda i organa staratelјstva povodom predloga za izdavanje privremene mere, od koje se osnovano moglo očekivati da će sprečiti navedeni protivpravni čin majke, Ustavni sud nalazi da su podnosiocu ustavne žalbe povređena prava roditelјa iz člana 65. Ustava, a maloletnim podnositelјkama prava deteta iz člana 64. stav 1. Ustava”.

U kojoj meri su granični službenici motivisani da utvrđuju i pravilno tumače izreku presude kojom se jednom roditelju dodeljuje samostalno pravo na starateljstvo, ostaje neutvrđeno. Sugestija koja bi mogla da uveliko olakša nedoumice je uvođenje jedne centralizovane baze podataka o maloletnim licima čije je kretanje preko granice posebno uslovljeno, i tada ne bi dolazilo do arbitrernosti u primeni zakona i ujedno bi se izbegle stalne nedoumice oko primene ovog važnog zakonskog pravila.  

Ovaj tekst je samo informativnog karakter i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.