Efekti zaključenog bračnog ugovora

Na nepokretnosti koja je stečena teretnim poslom u toku trajanja braka, upisuje se u nadležni katastar zajednička svojina supružnika na celoj nepokretnosti ili na opredeljenim udelima, a na osnovu podatka iz osnova sticanja i činjenice postojanja bračne zajednice, a koju činjenicu javni beležnik mora utvrditi tokom postupka solemnizacije ugovora o sticanju svojine na nepokretnosti.

Zajednička svojina supružnika u ovom slučaju neće biti upisana na nepokretnosti samo ukoliko:

1/ u ispravi za upis nema podataka o postojanju braka i supružniku ili

2/ ako se katastru dostavi izjava oba supružnika da se u konkretnom slučaju ne radi o zajedničkoj, već posebnoj imovini jednog od supružnika, ili

3/ ako su supružnici bračnim ugovorom drugačije regulisali pitanje sticanja zajedničke imovine.

Da li je moguće steći sopstvenu imovinu, iako ste u braku? Da! Čak po samom zakonu, imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka tzv. besteretnim pravnim poslom – pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava (npr. deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom) predstavlja njegovu posebnu imovinu (član 168. Porodičnog zakona). Takođe, imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka teretnim ili besteretnim pravnim poslom predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Međutim, zakon pretpostavlja da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1. Porodičnog zakona). Isto tako zakon pretpostavlja da su udeli bračnih partnera u ovoj imovini JEDNAKI.

Sva odstupanja od ove pretpostavke mogu se postaviti kao pitanje podjednako i tokom trajanja i u slučaju prestanka braka. Primera radi, ovo pitanje je prethodno pitanje u situaciji kada tokom trajanja braka, jedan supružnik želi da otuđi pravnim poslom neku imovinu na kojoj je upisana zajednička imovina supružnika, a nema saglasnost svog bračnog partnera

Deoba zajedničke imovine može se vršiti na više načina za vreme trajanja braka, kao i u postupku razvoda braka, a i nakon prestanka braka, u posebnom parničnom postupku.

Međutim, Zakon ostavlja mogućnost budućim kao i postojećim bračnim partnerima da unapred , sporazumno donesu odluku o imovini koju će sticati tokom braka.

Ovaj dokument ima specifičnu sadržinu, i podrazumeva prikupljanje svih neophodnih podataka pre njegove izrade, iz kog razloga se savetuje da u pripremi učestvuje advokat. Ugovor konačno dobija pravnu snagu i pune efekte u postupku solemnizacije koji se sprovodi pred javnim beležnikom.

Ovde ćemo izneti samo neke od specifičnih efekata bračnog ugovora:

1/ Bračnim ugovorom se mogu urediti imovinski odnosi na postojećoj ili budućoj imovini na način propisan odredbama Porodičnog zakona, dok se raspolaganje imovinom za slučaj smrti mora vršiti na način i u formi koju propisuje Zakon o nasleđivanju. Bračni ugovor između supružnika, odnosno budućih supružnika, ne može da deluje u pravcu odricanja od nasleđa koje nije otvoreno.

2/ Izvršenjem bračnog ugovora isključuje se mogućnost prava na novu ili dopunsku deobu bračne tekovine primenom zakonskog režima o sticanju zajedničke imovine.

3/ U slučaju sticanja isključivog prava svojine na predmetnim nekretninama u korist svakog od supružnika na osnovu bračnog ugovora, ne postoji obaveza plaćanja poreza na nasleđe i poklon niti porez na prenos apsolutnih prava ukoliko ni jedan od njih drugom supružniku ne daje naknadu iz svoje posebne imovine.

4/ Formalni ugovori ne mogu se raskinuti neformalnom jednostranom izjavom volje jednog ugovorača, raskid ugovor se mora sprovesti u formi u kojoj je ugovor i zaključen.

Ovaj tekst je samo informativnog karakter i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.