Predlog Zakona o žigovima

Vlada Republike Srbije uputila je  Narodnoj skupštini predlog novog Zakona o žigovima (dalje: „Zakon“) čije se usvajanje očekuje na nekoj od sledećih sednica Narodne skupštine.

Razlozi za donošenje potpuno novog zakona su pre svega preciziranje i dopuna pojedinih odredaba važećeg zakona iz 2009. godine radi efikasnijeg sprovođenja u praksi, kao i potreba da se ova materija uskladi sa Evropskim zakonodavstvom a sve kao bi se uspostavio efikasniji sistem zaštite žigova i omogućila lakša primena odredaba o građanskopravnoj zaštiti od strane sudova u postupcima po tužbi zbog povrede prava na žig.

Među ključnim novinama koje se uvode Zakonom značajno je uvođenje sistema prigovora (opozicije) u postupak ispitivanja prijave žiga. Na ovaj način  domaće zakonodavstvo, kako tvrdi predlagač zakona, prihvata rešenje koje je već dugi niz godina prisutno u nacionalnim zakonodavstvima većine evropskih zemalja i koje se primenjuje na tzv. žig Evropske zajednice koji važi na teritoriji Evropske unije, odnosno svih njenih država članica. Spomenuti žigovi će sa pristupanjem Republike Srbije Evropskoj uniji važiti i na njenoj teritoriji.

Veliku i vežnu novinu predstavlja i novo zakonsko rešenje koje predviđa da znak više ne mora biti grafički predstavljen da bi dobio zaštitu žigom, a što je već praksa u većini zemalja Evropske unije. Svrha ove odredbe je prilagođavanje pravnog okvira zaštite žigova mogućnostima savremene tehnologije koja prevazilazi uslovljenost prikaza znaka grafičkim predstavljanjem. Iz navedenog sledi da su sada prihvatljive i nove vrste žigova koje mogu da budu prikazane u elektronskom obliku i koje se dostavljaju elektronskim putem, poput zvučnog žiga, žiga koji se sastoji od slika u pokretu, ili multimedijalnog žiga kao njihove kombinacije. Ovakvo zakonsko rešenje omogućava da znak pored reči, slova, brojeva, boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, zvukova. Žig se može sastojati i od oblika robe ili njenog pakovanja, na šta posebno ukazuje predlagač ovog zakona.

Zakon definiše žig kao pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Žigom u smislu ovog zakona, smatra se i žig koji je međunarodno registrovan za teritoriju Republike Srbije, na osnovu Madridskog aranžmana o međunarodnom registrovanju žigova, odnosno Protokola uz Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova.

Dalje, u pogledu razloga za odbijanje registracije žiga Zakon predviđa da su svi razlozi zbog kojih se znak ne može zaštititi žigom podeljeni na apsolutne razloge koji su pobrojani u zakonu i koje organ ispituje po službenoj dužnosti i relativne razloge izložene koji se takođe ispituju po službenoj dužnosti ali sada mogu biti i predmet prigovora uloženog od strane nosioca ranijeg prava.

Zakon takođe daje mogućnost podnošenja prigovora privrednom društvu koje je upisano u registar privrednih subjekata pre datuma podnošenja prijave za priznanje žiga, odnosno pre datuma prava prvenstva prijave žiga. Uslov za ulaganje prigovora je da je znak iz prijave žiga istovetan nazivu ranije registrovanog privrednog društva ili njegovom bitnom delu, kao i da postoji istovetnost ili sličnost između prijavljene robe, odnosno usluga sa delatnošću privrednog društva.

Novina je i da se prijava žiga objavljuje u službenom glasilu kako bi se trećim licima omogućilo da Zavodu za intelektualnu svojinu dostave mišljenje ili prigovor na registraciju žiga čime se uvodi veća transparentnost u postupka registracije žiga a tećim licima omogućava da blagovremeno reaguju ukoliko je došlo do povrede njihovih prava. Suština prigovora ogleda se u tome da Zavod omogućava ovlašćenim licima da u roku od tri meseca od datuma objave prijave žiga podnesu prigovor zasnovan na razlozima za odbijanje prijave koji su propisani zakonom.

Dalje predlagač zakona navodi da se novim zakonom detaljnije regulišu instituti kolektivnih žigova i žigova garancije u skladu sa Direktivom 2015/2436/ EU. Na ovaj način nacionalno zakonodavstvo  Republike Srbije se usklađuje sa evropskim zakonodavstvom na taj način što  se podnosilac prijave, odnosno nosilac kolektvnog žiga, odnosno žiga garancije, obavezuje da nadležnom organu dostavi svaku izmenu opšteg akta o kolektivnom žigu, odnosno žigu garancije.

Kao novina uvodi se mogućnost da zahtev za produženje važenja žiga pored nosioca žiga može podneti i lice ovlašćeno zakonom odnosno ugovorom. Precizno se reguliše postupak odnosno uslovi produženja važenja žiga i predviđa se mogućnost delimične obnove žiga a što je novina u odnosu na prethodno zakonsko rešenje.

Takođe Zakon predviša i da žig može biti predmet prinudnog izvršenja dok je takođe predviđeno brisanje ili izmena ovog upisa na zahtev jedne od stranaka ili organa koji sprovodi postupak izvršenja.

Donošnjem ovog Zakona Republika Srbija poboljšava i unapređuje zaštitu intelektualne svojine na taj način što svoje zakonodavstvu uskačuje sa standardima Evropske unije čime čini još jedan pozitivan korak u pristupnim pregovorima sa EU.

Ovaj tekst je samo informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.