Nacrt Zakona o zaštiti potrošača

Republika Srbija uskoro dobija potpuno novi Zakon o zaštiti potrošača (u daljem tekstu „Zakon“) koji će zamenti stari zakon iz 2014 godine sa obzirom da je ocenjeno da važeći zakon ima određene nedostatke koji sprečavaju njegovu potpunu primenu u praksi i nemogućnost da se pruži i garantuje zadovoljavajući nivo zaštite potrošačima u Srbiji.  Očekuje se da će novi Zakon   doneti znatno više standarde u oblasti zaštite potrošača koji će biti usklađeni sa Evropskim direktivama koje regulušu ovu oblast obzirom da je međuvremenu došlo do razvoja potrošačkog prava u Evropskoj  uniji, što zahteva usklađivanje postojećeg pravnog okvira za zaštitu potrošača sa onim u EU. Javna rasprava u vezi sa novim Zakonom okončana je 25. novembra 2019. godine te se očekuje da se  predlog zakona uskoro nađe u skupštinskoj proceduri.

Osnovni cilj donošenja novog Zakona jeste da obezbedi delotvornije, efikasnije i bolje sprovođenje zakonskih rešenja i potpuno usklađivanje potrošačkog prava u Republici Srbiji sa potrošačkim pravom EU što je i obaveza koju je Srbija prihvatila međunarodnim ugovorom odnosno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU.

Očekuje se da će se ovim Zakonom otkloniti sadašnje prepreke u njegovom sprovođenju i unaprediti sistem zaštite potrošača i to pre svega jačanjem sistema vansudskog rešavanja potrošačkih sporova I smanjenjem troškova rešavanja potrošačkih sporova na ovaj način, povećanjem efikasnosti nadzora nad primenom Zakona kroz uvođenje prekršajnih naloga, povećanjem efikasnosti i brzine rešavanja reklamacija potrošača, većom ulogom ali i  odgovornošću udruženja za zaštitu potrošača koja će učestvovati u radu savetodavnih tela I komisija za rešeavanje reklamacija potrošača.

Od značajnih novina koje ovaj Zakon donosi treba pomenuti pre svega imperativnost njegovih odredaba a što ranije nije bio slučaj. Naime pitanja koja su regilusana ovim zakonom ne mogu se drugačije regulisati ni drugim zakonima niti voljom potrošača i trgovaca, osim kada je to izričito dozvoljeno samim zakonom a što znači da nisu obavezujuće i ništave su sve odredbe ugovora ili bilo koja izjava volje koje direktno ili indirektno ograničavaju prava potrošača te se potrošač ne može unapred odreći svojih prava koja mu pripadaju po Zakonu.

U vezi sa navedenim, novim zakonskim rešenjima olakšava se položaj potrošača u pogledu ponude za zaključenje ugovora koju potrošač upućuje trugovcu koja sada više nije obavezujuća i tu ponudu potrošač može povući sve dok trgovac istu ne prihvati a što praktično znači da je svaka ponuda koju upiti potrošač opoziva a čime se poboljšava položaj potrošača u odnosu na ekonomski jačeg trgovca. Onog trenutka kada ponudilac (potrošač) primi izjavu trgovca o prihvatanju ponude, tog trenutka ugovor je zaključen i potrošač i trgovac su njime vezani.

Dalje, Zakon veliku pažnju poklanja informisanju potrošača i njihovoj edukaciji pa tako predviđa obavezu trgovca da na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način istakne prodajnu, odnosno jediničnu cenu robe ili usluge, takođe posebno uređeno isticanje cena usluga u ugostiteljskim objektima i to tako što se propisuje obaveza da se cenovnik obroka i pića istakne na stolovima ili da se cenovnik preda svakom potrošaču pre prijema porudžbine. Takođe, cenovnik obroka i pića mora se istaći i na ulazu u ugostiteljski objekat. Zakonom je predviđeno da, ukoliko nisu očigledne iz konteksta, s obzirom na okolnosti koje prate zaključenje ugovora, trgovac ima obavezu da potrošača pre zaključenja ugovora obavesti o, osnovnim karakteristikama robe ili usluge, identitetu trgovca kao što je poslovno ime, matični broj, adresa sedišta i broj telefona, prodajnoj ceni, kao i o svim dodatnim poštanskim troškovima i troškovima transporta i isporuke i mogućnosti da se ti troškovi mogu staviti potrošaču na teret, načinu plaćanja, načinu i roku isporuke, načinu izvršenja drugih ugovornih obaveza, postojanju zakonske odgovornosti zbog nesobraznosti robe ili usluge ugovoru, uslovima za raskidanje ugovora ako je zaključen na neodređeno vreme ili ako se produžava automatski, načinu izjavljivanja reklamacije. Takođe, Zabranjeno je odbijanje da se potrošaču proda roba ili pruži usluga te se predviđa obaveza trgovca da prilikom prodaje robe potrošaču u potpunosti ispuni njegov zahtev.

Zakon dalje propisuje detaljna pravila kojima se potrošač štiti kod zaključenja ugovora “na daljinu” i ugovora koji se zaključuje van poslovnih prostorija trgovca a koja su u određenoj meri unapređena u odnosu na sada važeči zakon koji se menja.

Možda i jedna od najvećih novina kojima se Zakon bavi jeste propisivanje vansudskog rešavanja potrošakčih sporova i rešavanje po prigovorima potrošača a koje odredbe imaju za cilj da se ubraza i olakša ostvarivanje prava potrošača, da se smanje troškovi ovakvih sporova ali i da se u krajnjoj liniji rasterete sudovi, pogodovu u postupcima koji imaju malu vrednost. Na ovaj način Republika Srbija želi da usaglasi svoje propise sa Direktivom 2013/11/EU koja se odnosi na alternativno rešavanje potrošačkih sporova. Directive 2013/11/EU on alternative dispute resolution for consumer disputes).

Novi Zakon više ne predviđa vrednosni cenzus za vansudskog rešavanje potrošakčih sporova od 500.000 dinara koji je propisan sada važećim zakonom, te se po novom Zakonu vansudskim putem mogu rešavati i sporovi čija vrednost prelazi pomenuti limit. Ministar sačinjava listu tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova i javno je objavljuje. Tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova međusobno sarađuju i postupaju na teritoriji Republike Srbije. Propisano je da postupak pred telom za vansudsko rešavanje spora može da pokrene samo potrošač uz uslov da je prethodno pokušao da sa trgovcem reši prdmet spora. Predviđena je i obaveza trgovca da učestvuje u postupku rešavanja potrošačkih sporova putem tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Trgovac je dužan da istakne obaveštenje na prodajnom mestu o ovoj svojoj zakonskoj obavezi. Vansudsko rešavanje potrošačkog spora može da traje najduže 90 dana i može se produžiti za najviše još 90 dana, u opravdanim slučajevima kada je predmet spora složen.

Ono što je bitno napomenuti je da ukoliko strane u vansudskom postupku rešavanja potrošačkog spora postignu sporazum, telo za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova sačinjava ga u pisanoj formi i dostavlja stranama na potpis. Da bi sporazum o vansudskom rešavanju spora putem posredovanja imao snagu izvršne isprave propisani uslovi koje mora da ispunjava.

Na kraju, novina je da nadležni inspektor u toku isnpekcijskog nadzora, u slučaju kada utvrdi manje povrede zakona, trgovcu može neposredno izreći prekršajni nalog sa kojim se trgovac može saglasiti plaćanjem polovine izrečene kazne usled čega za takav prekršaj neće biti pokrenut prekršajni postupak pred sudom. Zakon na kraju predviđa i prekršaju odgovornost za kršenje odredaba ovog zakona kao i utvrđene kazne za učinjene prekršaje.

Imajući u vidu sve gore navedeno Republika Srbija ovim Zakonom pokušava da napravi još jedan iskorak u pogledu zaštite prava potrošača i poboljšanja njihovog položaja, prpisujući zakonska rešenja koja odgovaraju standardima EU u ovoj oblasti, te ostaje da se vidi kakve će efekte ovaj Zakon proizvesti u praksi i u neposrednoj primeni, sa obzirom da se očekuje da će ovaj nacrt uz eventualne manje izmene prerasti u predlog zakona te da će se vrlo brzo naći u skupštinskoj proceduri i da će biti usvojen na nekoj od narednih sednica.

Ovaj tekst je samo informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.