Objavljen Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće

Pandemija virusa Covid 19 je u odnosu na radno angažovanje zaposlenih stavila u prvi plan rad od kuće, pa su mnogi poslodavci i nakon ukidanja vanrednog stanja i promena u brojevima obolelih te njihovog periodičnog smanjivanja, i dalje zadržali organizaciju rada koja podrazumeva da zaposleni svoje radne obaveze izvršavaju od kuće.

Izmene u načinima organizacije rada uslovile su i objavljivanje Vodiča za bezbedan i zdrav rad od kuće, od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Uprave za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Vodič). Sastavni deo Vodiča je Kontrolna lista za rad od kuće, modifikovana na bazi Procene rizika za zaposlene koji rade na dalјinu, Evropske agencije za bezbednost i zdravlјe na radu, a koja je pripremljena kako bi se olakšalo prepoznavanje i utvrđivanja rizika na radu od kuće.

Iz odredbi Vodiča proizilazi da je neophodno da poslodavac ovim povodom sa zaposlenim zaključi aneks ugovora o radu, kojim će se ugovoriti mogućnost obavljanja rada od kuće za određeni vremenski period i kojim se definišu prava i obaveze zaposlenog za vreme rada od kuće, kad god se obavlja ovakav rad.

Ovde s toga napomenimo da Zakon o radu utvrđuje mogućnost “zasnivanja” radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, a što obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. Isti zakon u odredbama koje utvrđuju uslove i postupak izmene ugovorenih uslova rada sa druge strane ne propisuje da se aneks ugovora o radu obavezno zaključuje u slučaju prelaska ili ugovaranja mogućnosti obavljanja poslova od kuće, što upućuje na zaključak da bi takvu mogućnost bilo potrebno urediti opštim aktom poslodavca, u smislu čl. 171. stav 1. tačka 6. zakona.

U odnosu na formalnopravni način utvrđivanja rada zaposlenog od kuće podsetimo i da je po proglašenju vanrednog stanja članom 2. stav 2. Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja utvrđeno da, ukoliko opštim aktom i ugovorom o radu nije predviđen rad na daljinu i rad od kuće, što u praksi većine poslodavaca pre situacije sa Covidom 19 evidentno nije bio slučaj, poslodavac može “rešenjem” omogućiti zaposlenom obavljanje poslova van prostorija poslodavca.

Iz navedenog proizilazi da je rad od kuće shodno citiranoj Uredbi mogao biti uređen jednostranim aktom poslodavca, umesto zaključivanja aneksa ugovora o radu sa zaposlenim, pa ostaje dilema da li je nužno postići saglasnost volja zaposlenog i poslodavca o organizovanju rada od kuće, odnosno da li je donošenje rešenja ovim povodom bilo isključivo u funkciji postupanja u okolnostima proglašenog vanrednog stanja.

No, što se preostale sadržine Vodiča tiče, isti daje niz preporuka i definisanih obaveza poslodavaca i zaposlenih u vezi sa organizacijom rada u kućnim uslovima, sa posebnim akcentom na uspostavljanje svih neophodnih uslova za bezbedan i zdrav rad od kuće i uz konstatovanje mogućnosti obuhvatanja rada od kuće aktom o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

Vodič ističe da bi procenom rizika trebalo posebnu pažnju obratiti na radnu okolinu, opremu za rad sa ekranom, rizik od požara i mentalno zdravlje zaposlenih.

Uz konstataciju da pri proceni rizika treba uzeti u obzir i rizike povezane sa stresom i obavljanjem posla van redovnog radnog vremena, zatim i da su nedostaci rada od kuće sa kojima se zaposleni susreću poteškoće razdavajanja poslovnog od privatnog života, Vodič utvrđuje da suočavanje sa ovakvim preprekama, bez komunikacije i podrške sa poslodavcem, može uticati na kvalitet obavljenog posla i mentalno zdravlje zaposlenih.

S toga je zaključak da Vodič značajnu pažnju posvećuje pitanjima zdravlja na radu od kuće, ali i bezbednosti, jer sadrži brojne preporuke i smernice u vezi sa sprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu (određivanje radnog prostora u domu zaposlenog za postavljanje opreme za rad i opredeljivanje radnog mesta zaposlenog, provere ispravnosti utičnica, obezbeđivanje odgovarajućeg osvetljenja, niskog nivoa buke i sl.).

Razumljivo je da će se u praksi postaviti veliki broj pitanja koja proističu iz činjenice da zaposleni i poslodavac u slučaju rada od kuće nisu u mogućnosti da u potpunosti ostvare interakciju kao kad se rad zaposlenog neposrednim opažanjem može pratiti i vrednovati u prostorijama poslodavca ili pak kada zaposleni može sa poslodavcem ostvariti neposrednu komunikaciju na svom uobičajenom radnom mestu.

Isto važi i za pitanja u vezi sa bezbednošću na radu, odnosno, primera radi, eventualnim povredama zaposlenog tokom radnog vremena nastalim u stanu zaposlenog. Verujemo da će budućnost otvoriti brojne dileme i pred sudsku praksu postaviti pitanja postojanja osnova za naknadu štete koju zaposleni pretrpi tokom radnog vremena, ali kod svoje kuće. Dokazivanje uzročno-posledične veze povodom nastanka štete i utvrđivanja odgovornosti za nastanak štete u ovim slučajevima će sasvim sigurno biti izazov za pravnu struku.

U svakom slučaju postojanje smernica za organizovanje rada kod kuće jeste dobra polazna osnova za ovu vrstu rada, a kompletan tekst Vodiča možete pronaći na sledećem linku: kliknite ovde.

Ovaj tekst je samo informativnog karakter i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.