Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 35/2023 – dalje: Zakon), stupio je na pravnu snagu 7.5.2023. godine, i pored mnogih neizmenjenih odredbi, sadrži i značajne izmene koje želimo da ovim tekstom ukratko prikažemo.

Cilj izmena Zakona je bio da se poveća nivo bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, i da se smanji broj povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Ovim zakonom se, ujedno,  postiže usaglašavanje sa Direktivom 89/391/EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Kako ima dosta novina, odnosno novih načina formulisanja odredbi, odlučili smo se da se fokusiramo ovom prilikom na one koje bi mogle da budu interesantne većini poslodavaca, a to su:  

obaveza pribavljanja rešenja o ispunjenosti uslova za početak rada od strane inspekcije rada za delatnosti u kojima se pojavljuju štetnosti i opasnosti od opasnih materija, prijavljivanje inspekciji rada početak radilišta na kojem se izvode radovi na otvorenom, a nisu građevinski radovi, izrada elaborata o uređenju radilišta, odnosno gradilišta za radove koji traju duže od tri dana, izdavanje dozvole za rad od strane poslodavca za izvođenje visoko rizičnih poslova, uvođenje rada od kuće i rada na daljinu u Zakon, promene u načinu organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu i uvođenje savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu i obavezu poslodavca koji ima veći broj zaposlenih da angažuje više savetnika, odnosno saradnika za BZR, obaveza poslodavca da angažuje medicinu rada za praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih, obaveza konsultovanja poslodavca sa predstavnicima zaposlenih u pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, uvođenje elektronskog registra povreda na radu koji vodi Uprava za bezbednost, mogućnost elektronskog prijavljivanja povreda na radu i početka izvođenja radova, obaveza poslodavca da zaustavi rad na mestu rada i opremi za rad na kojima se povreda dogodila do dolaska inspektora rada, mogućnost inspektora rada da zabrani rad na celom gradilištu u trajanju najmanje tri dana i da tu zabranu uruči investitoru a gradilište vidno obeleži. Povećane su novčane kazne, pa tako za poslodavca pravno lice može se izreći kazna od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, a uvedene su i fiksne novčane kazne koje će inspektori rada izricati na licu mesta prekršajnim nalogom.

Izmena postoji već u 1. članu Zakona, koji je dopunjen predmetom Zakona, pa osim osnovnog i važnog cilja zakona da se on primenjuje kako na lica koja učestvuju u radnim procesima tako i na lica koja se zateknu u radnoj sredini radi sprečavanja povreda i oštećenja zdravlja, navedeni su i osnovni instituti kojima se Zakon bavi: opšta načela prevencije, prava posebnih grupa zaposlenih, obaveze poslodavaca, prava i obaveze zaposlenih, Registar povreda na radu, stručni ispiti, izdavanje licenci, nadzor i kaznene odredbe. U članu 5. Zakona su pojašnjene kategorije lica koja imaju pravo na bezbednost i zdravlje na radu, pa tako umesto zaposlenih stoji lica koja su u radnom odnosu i lica angažovana van radnog odnosa, dodata su lica koja se samozapošljavaju, učenici i studenti na praktičnoj nastavi , ali i lica u sistemu dualnog obrazovanja, , lica koja obavljaju volontiranje, pojašnjena je kategorija lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju , lica upućena na dodatnu obuku po uputu nosioca poslova zapošljavanja (NSZ),  a dodata je i kategorija lica koja obavljaju rad kod poslodavca u skladu sa posebnim zakonom.

Član 22. Zakona zadržava obavezu prijave početka rada na gradilištu osam dana pre početka i dodaje prijavu početka rada na radilištu. Novina je da se elaborat o uređenju gradilišta mora izraditi ako radovi traju duže od tri dana, odnosno radilišta, i takav elaborat mora dostaviti inspekciji rada uz prijavu početka rada. Prijavu iz ovog člana poslodavac može dostaviti elektronski.

U članu 44. Zakona definisane su obaveze iz oblasti BZR u obavljanju rada od kuće i rada na daljinu i to tako da poslodavac obezbeđuje mere BZR u saradnji sa zaposlenim pri čemu je poslodavac dužan da utvrdi uslove za bezbedan rad, i  da definiše proces rada i propiše preventivne mere za bezbedan rad. U Vodiču za bezbedan i zdrav rad od kuće koje je donela Uprava za bezbednost i zdravlje na radu su razrađene smernice za primenu mera za BZR.  U članu 45. Zakona navedeno je da poslodavac može da donese akt o proceni rizika za rad od kuće i rad na daljinu.

Zakonom je predviđeno da poslodavac po pravilu angažuje nekoga od zaposlenih za poslove savetnika, odnosno saradnika za BZR. Izuzetak je da se za te poslove angažuje pravno lice ili preduzetnik sa licencom.

U članu 47. Zakona definisane su delatnosti u kojima poslodavac može sâm da obavlja poslove BZR- uslov je da poslodavac ima do 20 zaposlenih, a novina je da je dužan da polaže stručni ispit za obavljanje poslova BZR, ali ne mora da ima propisanu licencu. Rok za polaganje stručnog ispita za poslodavce koji sami obavljaju poslove BZR nije propisan.

U članu 56. Zakona je propisana nova obaveza poslodavca da zaposlenom koji radi noću, u skladu sa zakonom, obezbedi prethodni i periodični pregled. Poslodavac je dužan da ukoliko zaposleni više ne ispunjava uslove za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom, da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima. Takođe je novina da je poslodavac dužan da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda.

U članu 67. Zakona propisano je da je poslodavac dužan da osigura zaposlenog za slučaj povreda na radu i profesionalnog oboljenja radi naknade štete. Ovaj član zakona je i do sada predstavljao povod  pitanja koje nam je često postavljano- da li je poslodavac dužan da osigura zaposlene od povrede na radu. Međutim, kao i do sada, ovaj član zakona praktično još uvek ne može da se primeni jer nije donet poseban zakon o osiguranju od povreda na radu, u kojem bi troškovi osiguranja padali isključivo na teret poslodavca, a ne solidarno na teret i poslodavca i zaposlenog, kao što je to sada slučaj prema propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.

Novina u oblasti inspekcijskog nadzora, propisana članom 95. Zakona, je da je u slučaju dešavanja teške, smrtne ili kolektivne povrede na radu poslodavac dužan da zaustavi rad na radnom mestu, odnosno na sredstvima za rad na kojima se povreda dogodila, do dolaska inspektora rada ili drugog nadležnog organa.

U članu 96. Zakona je propisano da je zabranu rada na radnom mestu izrečenu na gradilištu, inspektor rada dužan da dostavi investitoru i koordinatoru u fazi izvođenja.

Velika novina u članu 97. Zakona je dužnost inspektora rada da zabrani rad na celom gradilištu dok traju okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja, a najmanje tri dana prvi put, najmanje 15 dana drugi put i najmanje 30 dana treći put. Zabrana se izriče investitoru, a inspektor je dužan da istakne zabranu na gradilištu a gradilište vidno obeleži.

Novčane kazne su povećane, u članu 100. Zakona od 1.500.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, a uvedene su i fiksne kazne za neke prekršaje.

U članu 111. stav 7. Zakona definisan je rok u kojem su poslodavci dužni da organizuju svoje poslovanje u skladu sa Zakonom, a to je rok od dve godine od stupanja na snagu Zakona (do 07.05.2025.godine).

Ovaj tekst je samo informativnog karakter i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.