Ove godine  30. jul, Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, obeležava se po prvi put nakon što je zvanično proglašen kraj višegodišnje pandemije korona virusa, međutim i dalje u situaciji opšte globalne krize, političke i ekonomske nestabilnosti, konflikata u mnogim azijskim i afričkim zemljama, kao i rata na evropskom tlu koji Rusija vodi protiv Ukrajine, uz sve izraženije klimatske promene koje uzrokuju stalne migracije stanovništva predstavljuju plodno tle za trgovinu ljudima a većina problema sa kojima se suočavaju žrtve ostaju i dalje prisutni. Sve ovo čini da borba protiv trgovine ljudima, kako na svetskom, tako i na lokalnom nivou, treba da dobije još veći značaj i ostane stalni prioritet, jer upravo sve pobrojane promene predstavljaju ozbiljne rizike po trgovinu ljudima, kao i po različite vrste eksploatacije ljudi, a naroćito žena i dece.

Obeležavanje Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima istovremeno je i povod da sa stalnim saradnicima naše advokatske kancelarije iz Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja “Atina”, koje je već punih 20 godina aktivno u ovoj oblasti i pruža podršku žrtvama ovog krivičnog dela, razmotrimo najvažnija pitanja i probleme sa kojima se susreću u svom radu.

Iz „Atine“ kažu da ono što posebno upada u oči kada je u pitanju borba protiv trgovine ljudima u Srbiji u ovom periodu, jeste slabljenje ranije uspostavljenog formalnog okvira i institucionalnih kapaciteta za borbu protiv trgovine ljudima. Kako kavode iz Atine, krajem 2022. godine istekla je petogodišnja Strategija za borbu protiv trgovine ljudima, a prethodno je sredinom 2021. godine, u sred sprovođenja iste, ukinuta i Radna grupa koja je pratila njenu implementaciju. Akcioni plan za poslednje dve godine važenja Strategije (2021-2022) formalno nikada nije usvojen, iako su bili uloženi značajni napori da se taj dokument ne samo izradi, već i stavi na snagu. U prvoj polovini 2023. godine nisu preduzeti nikakvi koraci da se inicira izrada novog strateškog dokumenta u ovoj oblasti, tako da će on u najboljem slučaju biti pripremljen krajem 2023. godine. Iz Udruženja „Atina“ dodaju i da se međuministarski Savet za borbu protiv trgovine ljudima, kojem predsedava ministar unutrašnjih poslova, u prethodne tri godine nije ni jednom sastao. Ni novouspostavljeni Nacionalni izvestilac za trgovinu ljudima, pri kancelariji Zaštitnika građana (osnovan krajem 2021. godine) nije u ovom periodu sprovodio aktivnosti niti objavio izveštaj o svome radu na ovom polju. Konačno, Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i šef Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, penzionisan je krajem jula 2022. godine, a Kancelarija je dobila svog novog rukovodioca uz veliko kašnjenje, tek u martu 2023. godine. Sve ovo ukazuje na činjenicu da ova tema ponovo u našem društvu nije našla svoje mesto kao jedan od prioriteta.

Naše sagovornice iz Atine kažu da su se ovi institucionalni nedostaci negativno odrazili na položaj i zaštitu žrtava, te da su uticali na produbljivanje drugih problema prisutnih u ovoj oblasti. Pre svega, broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima na godišnjem nivou i dalje je nizak i ne održava realno stanje sa terena. Broj identifikovanih žrtava svodi se na nekoliko desetina lica (2022. godine – 62 osobe). Nadležni Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima (CZŽTLJ), koji radi pri Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, a koji je zadužen za idenfikaciju, zaprimio je veći broj prijava, dok drugi sistemi nisu uspeli da do kraja ove slučajeve isprate, otvore istrage ili pokrenu krivične postupke. Mehanizmi identifikacije koji su kreirani prethodnih godina, kao i indikatori za prepoznavanje potencijalnih žrtava u različitim oblastima, te brojne obuke i podizanje kapaciteta profesionalaca u tim oblastima, nisu doveli do opipljivog povećanja broja prijavljenih slučajeva sumnje na trgovinu ljudima i broja identifikovanih žrtava. Čini se da Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima očigledno još uvek nije adekvatno pozicioniran i prepoznat u svim sistema podjednako (naročito zdravstvenom i obrazovnom), ali sudeći po statistici unutar sistema socijalne zaštite donekle jeste, jer je i najveći broj detektovanih slučajeva trgovine ljudima došao upravo iz tog sistema. Takođe je Ministarstvo unutrašnjih poslova u 2022. godini, imalo najmanje zvaničnih prijava na trgovinu ljudima od kako je sistem uspostavljen ranih 2000tih godina, a razloga za tim ima pregršt. Iako Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ima mandat da identifikuje i koordinira, u velikom delu svog posla učestvuju i u zaštiti žrtava, što ih u određenoj meri odvlači od njihovog prioritetnog mandata a to je identifikacija. U delu u kojem Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima ima mandat zaštite preko svog Prihvatilišta za žrtve trgovine ljudima, taj sistem podrške je još uvek nema svoju stabilnost i suočava se sa brojnim problemima u radu, kao što su na primer učestala zatvaranja urgentnog prihvatilišta za žrtve koje vodi ovaj Centar. Naime, iako je ovo prihvatilište prvobitno bilo otvoreno početkom 2019. godine, već u avgustu 2020. godine, usred pandemije kovida, bilo je zatvoreno zbog nedostatka licence za rad. Nakon toga, tokom 2021. i početkom 2022. godine, ovo prihvatilište nije radilo. Ono je ponovo otvoreno u aprilu 2022. godine, ali je u januaru 2023. ponovo zatvoreno – zbog građevinskih radova. Svaki put su korisnice iz ovog skloništa bile upućene na siguran smeštaj koje vodi UG Atina ili druge smeštaje koje vode pružaoci ovih usluga u našoj zemlji.

Iz Udruženja „Atina“ ukazuju i na druge, višegodišnje probleme u ovoj oblasti. Na primer, Srbija još uvek nije razvila standardizovane indikatore za identifikaciju žrtava trgovine ljudima iz višestruko ranjivih i marginalizovanih grupa, kao što su deca, ili izbeglice i migranti. S tim u vezi, broj žrtava iz izbegličko-migrantske populacije je i dalje veoma mali i kreće se na nivou statističke greške, uprkos velikom broju izbeglica i migranata koji borave u Srbiji, te brojnim rizicima eksploatacije kojima su izloženi – u 2022. godini broj identifikovanih žrtava iz ove populacije u odnosu na ukupan broj izbeglica i migranata koji su boravili u Srbiji iznosio je samo 0,004%. Istovremeno, nedostaju mehanizmi koji bi omogućili da CZŽTLJ obavlja redovne posete svim mestima na kojima ovi ljudi borave, i efikasno identifikuje žrtve trgovine ljudima među njima.

Još jedan problem na koji skreću pažnju iz „Atine“, jeste i kontinuirano kažnjavanje žrtava, zbog radnji učinjenih tokom eksploatacije, naročito kada se radi o žrtvama koje su eksploatisane u svrhu prinudne prostitucije, i to najčešće prekršajno. Ovo se često radi i zbog toga što je prema postojećoj proceduri i praksi u domaćem pravosuđu, za podnošenje krivične prijave za posredovanje u prostituciji, neophodno da postoji i prekršajna evidencija za ženu koja je prinuđena da se bavi prostitucijom. Samo na teritoriji Beograda tokom 2022. godine podnete su ukupno 3 krivične prijave za trgovinu ljudima za slučajeve u kojima je žena ranije prekršajno kažnjavana zbog bavljenja prostitucijom. Još više zabrinjava činjenica da tužioci ili sudije radnje trgovine ljudima klasifikuju kao posredovanje u prostituciji (Krivični zakonik, član 184), čak i u slučajevima u kojima su žrtve trgovine ljudima formalno identifikovane. S druge strane, žrtve se takođe suočavaju sa izazovima u pogledu svog prava na odštetu. Naime, žrtve se i dalje najčešće upućuju na parnični postupak radi ostvarivanja naknade štete, i da ponovo angažuju advokata, bez obzira na to što postoji mogućnost da se ovo pitanje reši u okviru krivičnog postupka. Na ovaj način žrtve su izložene dodatnim troškovima, retraumatizaciji i sekundarnoj viktimizaciji. Prema podacima kojima raspolaže Udruženje „Atina“, do sada su žrtvama isplaćene samo 4 naknade od kada je krivično delo trgovine ljudima prepoznato domaćim zakonodavstvom. Pa ipak, tokom 2022. godine u Višem sudu u Šapcu evidentirana je jedna precedentna prvostepena odluka kojom je u okviru krivičnog postupka rešen odštetni zahtev u korist oštećene.

Iz Udruženja građana „Atina“ ukazuju na to da zbog svih ovih problema borba protiv trgovine ljudima i pružanje podrške žrtvama u 2022. i 2023. godini nisu bili prioritet Vlade Republike Srbije. Oni u tom kontekstu upućuju na ocene iz poslednjeg izveštaja američkog Stejt dipartmenta u ovoj oblasti – TIP izveštaja.  Naime, u tom izveštaju se navodi da tokom 2022. Vlada Srbije nije pokazala veće napore u poređenju sa prethodnim godinama u ovoj oblasti, niti je razmatrala uticaj kovid pandemije  na njen kapacitet da sprovodi borbu protiv trgovine ljudima. U izveštaju se takođe kaže da  je Vlada istražila i krivično procesuirala manji broj optuženih i osudila manji broj trgovaca ljudima nego u prethodnim godinama, zatim da je smanjila resurse za rad CZŽTLJ-a, uprkos povećanoj potrebi za osobljem i resursima neophodnim za doslednu identifikaciju žrtava i koordinaciju podrške, te da nije razjasnila uloge i odgovornosti nadležnih aktera, koji su nominalno propisani Standardnim operativnim procedurama u ovoj oblasti, donetim još 2019. godine. Navedeno je i da CZŽTLJ nije dozvolio potencijalnim žrtvama koje nisu dobile zvaničan status žrtve da se žale na odluku, čime im je ograničio pristup podršci, te da su vlasti nastavile da kažnjavaju žrtve trgovine ljudima za dela počinjena za vreme eksploatacije. Takođe je pomenut i slučaj oko 500 vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici Linglong kod Zrenjanina, za koje se sumnja da su bili podvrgnuti prinudnom radu, a što država nije adekvatno istražila. Zbog svega toga je Srbija drugu godinu zaredom ostala na nezavidnoj „listi za posmatranje“ (Tier 2 Watch listi) koju vodi Stejt dipartment. Iz „Atine“ dodaju da se i u GRETA Izveštaja za Srbiju, koji je Savet Evrope objavio juna 2023. navode različiti problemi u ovoj oblasti, pa se, između ostalog, podseća da je u Srbiji i dalje mali broj slučajeva u kojima je žrtvama trgovine ljudima dodeljena odšteta u sudskim postupcima, da nema dovoljno specijalizovanih usluga za žrtve, i dr.

Iz Udruženja „Atina“ zaključuju kako se nadaju da će država ozbiljno shvatiti sve ove probleme, ali i negativne ocene koje dobija u relevantnim međunarodnim izveštajima, i da će u nastupajućem periodu preduzeti konkretne korake ka njihovom rešavanju. U tom smislu, nadaju se da će sledeće obeležavanje Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji doneti više pozitivnih vesti, i bolju zaštitu žrtava trgovine ljudima.

 

 

 

 

 

Ovaj tekst je samo informativnog karakter i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.

 

Knićaninova 3
11000 Beograd
Srbija

+381 11 3222 921
+381 11 3222 922
+381 11 3222 972

office@gsm.legal

gsm.legal

• Blog

• Pridružite nam se

• Politika privatnosti