Nacrt zakona o alternativinim investicionim fondovima

U zakonodavnoj proceduri, u fazi javne rasprave, nalazi se nacrt zakona koji reguliše funkcionisanje i osnivanje alternativnih investicionih fondova koji predstavljaju novi institucionalni okvir investiranja na tržištu kapitala Republike Srbije.

Nakon donošenja zakona koji je po prvi regulisao oblast poslovanja investicionih fondova, predlagač zakona donosi nacrt zakona kojim detaljnije reguliše zatvorene i privatne investicione fondove, čime se doprinosi razvoju tržišta kapitala. Svakako jedan od ključnih pokretača za donošenje ove regulative tiče se procesa harmonizacije zakonodavstva sa propisima Evropske Unije i usaglašavanja sa Direktivom 2011/61/EU Evropskog parlamenta.

Koga pogađaju odredbe ovog zakona? Pored investitora koji teže da ulože kapital u investicione fondove kako bi multiplikovali svoju dobit, mikro, mala i srednja preduzeća, koja ne mogu da ispune uslove za dobijanje bankarskih kredita, imaju mogućnost da putem fondova preduzetničkog kapitala i fondova privatnog kapitala osiguraju alternativne načine finansiranja svojih poduhvata.

Konkretno, nacrtom zakona propisani su otvoreni i zatvoreni alternativni investicioni fondovi u zavisnosti da li se investicione jedinice tih fondova mogu otkupiti iz imovine tih fondova na zahtev članova. Dalja sistematika zatvorenog alternativnog investicionog fonda nalaže mogućnost njegovog osnivanja bez svojstva pravnog lica kao zasebnu imovinu, sa svojstvom pravnog lica u pravnoj formi akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću odnosno sa svojstvom pravnog lica sa internim upravljanjem.

Štaviše nacrt zakona klasifikuje investitore i tome skladno određuje da profesionalni i poluprofesionalni investitori mogu otkupiti udele svih vrsta alternativnih investicionih fondova dok mali investitori mogu otkupiti udele samo posebnih fondova posebno propisane zakonom.

Jedan od noviteta u odnosu na Zakon o investicionim fondovima jeste propisivanje zatvorenog alternativnog investicionog fonda sa svojstvom pravnog lica koji upravlja svojom imovinom samostalno a ne nužno posredstvom društva za upravljanje alternativnih investicionih fondova (“Društvo za upravljanje”), na koji će se bez obzira na formu odnositi odredbe koje regulišu funkcionisanje Društva za upravljanje.

Izuzev fonda sa internim upravljanjem, alternativnim investicionim fondovima upravlja posebno društvo na osnovu  dozvole za rad koju izdaje Komisija za hartije od vrednosti i upisuje u poseban javni registar. Dozvola se odnosi za posebno određenu delatnost za koje Društva za upravljanje ispunjava uslove. Društvo za upravljanje se osniva kao društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo koje nije javno, koje bez obzira na pravnu formu u svom nazivu mora sadržati „društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima“.

Delatnost Društva za upravljanje, pored upravljanja alternativnim investicionim fondovima kao osnovne delatnosti, sastoji se od upravljanje portfoliom na diskrecionoj i pojedinačnoj osnovi, investicionog savetovanja, prijema i prenosa naloga u vezi sa finansijskim instrumentima, kao i čuvanja i administracije udela u tim fondovima. Pored navedenog od značaja je navesti da Društvo za upravljanje može upravljati i UCITS fondovima ukoliko ima odgovarajuću dozvolu za rad.

Takođe, u zavisnosti od vrednosti alternativnih investicionih fondova, Društvo za upravljanje se kategorizuje na veliko, srednje i malo na koje se skladno primenjuju odnosna pravila. U slučaju promene kategorije s obzirom na porast vrednosti imovine fonda, Društvo za upravljanje je dužno da podnese zahtev za izdavanje dozvole za rad za novu kategoriju. Što se tiče novčanih uloga, isti su za svaku kategoriju Društva za upravljanje unapred određeni i uplaćuju se u celosti pre upisa tog društva javni registar subjekata.

Terminološka supstitucija kastodi banke za depozitara, kako je propisano ovim nacrtom zakona, ima i svoje pravne posledice. Kastodi banke u skladu sa  Zakonom o investicionim fondovima obuhvataju jedino banke kao institucije koje mogu obavljati poslove kastodi usluge, međutim opštijim pojmom depozitara obuhvaćene su i druge institucije poput investicionog društva ukoliko dobije potrebnu dozvolu za obavljanje dodatnih usluga čuvanja i administriranja finansijskih instrumenata.

Radi efikasnog i sistematičnog upravljanja nacrt zakona propisuje organizacione zahteve koji se tiču društva za upravljanje i lica koja upravljaju a koji obuhvataju upravljanje rizicima i likvidnošću, sukob interesa, pravila vrednovanja, politiku naknada, kao i druge.

U oblasti prekograničnog obavljanja delatnosti, nacrt zakona podiže nivo saradnje i komunikacije između Komisije za hartije od vrednosti i nadležnih organa drugih država radi provere ispunjenosti zakonskih uslova za obavljanje ove delatnosti što vodi uspešnijem poslovanju Društva za upravljanje van granice državne teritorije. Svakako, primena odredbi o prekograničnom poslovanju i delegiranju poslova depozitara odložena je do pristupanja Republike Srbije Evropskoj Uniji.

Takođe, trgovinu i distribuciju udela alternativnim investicionim fondovima ne vrše jedino Društva za upravljanje, već je propisano da to mogu činiti i druga pravna lica na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji ukoliko ispunjavaju zakonske i podzakonske uslove, uz obaveštenje Komisije o tom ugovoru.

Jedna od važnih odredbi zakona koja doprinosi transparentnosti celog postupka svakako se odnosi na dužnosti izveštavanja Društva za upravljanje prema članovima odnosno akcionarima alternativnog investicionog fonda koje obuhvata jasan opis investicione politike koje Društvo za upravljanje preduzima. Takođe od velike važnosti za članove odnosno akcionare alternativnih investicionih fondova mogu biti odredbe koje obavezuju Društvo za upravljanje da uspostavi primerene procedure za adekvatno rešavanje primedbi članova odnosno akcionara.

Kako će konačna verzija ovog zakona izgledati ostaje da vidimo u danima koje predstoje, kada se predlog ovog zakona nađe u skupštinskoj proceduri.