Obaveza overe i registar ugovora o zajmu

Najnovijim izmenama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i shodnim izmenama Zakona o javnom beležništvu, jedan neformalni ugovor (koji se zaključivao često u usmenoj formi), sada postaje strogo formalan.

Radi se o ugovoru o zajmu između fizičkih lica, i to u onim slučajevima kada je predmet zajma novac u iznosu jednakom ili većem od 10.000 evra. Podsećamo da je, u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, ugovor o zajmu neformalan i realan ugovor- zaključuje se saglasnošću volja ugovornih strana, i predajom predmeta zajma zajmoprimcu. Ugovor o zajmu datira još iz rimskog prava i jedan od ugovora koji se često zaključuju u pravnom prometu. Međutim,  baš zato što se ugovor o zajmu ne mora formulisati u pisanoj formi da bi bio važeći, vode se mnogi sudski postupci u kojima je dokazivanje ovog ugovora od strane tužioca često otežano.  

U Srbiji je uspostavljen registar ugovora o zajmu kako bi se poboljšala transparentnost i kontrola nad zajmovima između građana. Ovaj registar je deo mera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Glavne obaveze ugovornih strana, javnog beležnika i Uprave za sprečavanje pranja novca:

1. Overa kod javnog beležnika: Svi ugovori o zajmu između građana, kada je predmet pozajmice novac u iznosu jednakom ili većem od 10.000 evra, moraju biti sačinjeni u pisanoj formi, sadržati sve zakonom propisane obavezne elemente i biti potvrđeni od strane javnog beležnika (solemnizacija ugovora);

2. Obaveze javnog beležnika: Javni beležnik je obavezan da u registar unese sve identifikacione podatke o zajmodavcu, zajmoprimcu, iznosu zajma, rokovima vraćanja, kamati i valuti. Javni beležnik koji je potvrdio (solemnizovao) ugovor o zajmu novca, takođe, dužan je da overen prepis tog ugovora odmah dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca preko registra koji razvija i održava Ministarstvo pravde;

3. Obaveze Uprave za sprečavanje pranja novca: Registrom ugovora o zajmu rukovodi Uprava za sprečavanje pranja novca. Ova institucija je zadužena za nadzor i upravljanje registrom, i garantuje da svi ugovori o zajmu iznad određene sume budu transparentni i dostupni nadležnim organima, u cilju sprečavanja pranja novca i/ili finansiranja terorizma.

S obzirom da je izmenama zakona uvedena jedna nova obaveza, koja dodatno nameće ugovornim stranama i dodatne finansijske obaveze (prema javnom beležniku), pretpostavljamo da će budući zajmodavci i zajmoprimci imati motiv da zaobiđu ovu zakonsku obavezu. Međutim, treba sagledati i posledice takve oduke. Naime, ako ugovor o zajmu nije potvrđen- solemnizovan pred javnim beležnikom, moguće je da ćemo se suočiti sa nekom ili svim od sledećih posledica:

• Nedostatak pravne snage: Ugovor može biti proglašen ništavim u slučaju spora, jer nije zaključen u zakonom propisanoj formi;
• Rizik od prevara: Bez solemnizacije, postoji veći rizik od prevara i izbegavanja obaveze vraćanja zajma, a u slučaju pokretanja sudskog postupka prema zajmoprimcu, dokazivanje ugovora i njegova pravna snaga biće upitni;
• Dokazna snaga : Ugovori koji nisu solemnizovani nemaju dokaznu snagu javne isprave;
• Prekršaj i novčana kazna: Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje primi gotov novac na osnovu ugovora o zajmu ili ugovora o kupoprodaji nepokretnosti u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih gotovinskih transakcija ili jednom ili više ugovora u periodu od godinu dana.

S obzirom na pobrojane rizike, uspostavljanje zakonskih obaveza solemnizacije ugovora o zajmu, i vođenja registra ugovora o zajmu, može se smatrati ključnim korakom ka unapređenju pravne sigurnosti i transparentnosti u ovim čestim transakcijama između fizičkih lica.

Ovaj tekst je samo informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.