Prinudna likvidacija društva: posledice po poverioce, zaposlene i imovinu

Institut prinudne likvidacije privrednih društava uveden je u naš pravni sistem 2011. godine, ali je njegova primena bila odložena zbog nedostatka zakonske regulative u vezi sa zaštitom prava poverilaca društva. Tek 2019. Godine, Agencija za privredne registre počela je da sprovodi ovu proceduru po službenoj dužnosti, omogućavajući brže rešavanje situacija kada društvo više ne ispunjava uslove za opstanak u pravnom sistemu, ali ne preduzima ništa povodom toga.

S obzirom da često postupak prinudne likvidacije bude u potpunosti okončan po službenoj dužnosti od strane registratora Agencije za privredne registre, odnosno bez involviranja zakonskog zastupnika društva, bez učešća članova društva, bez sačinjavanja početnog i završnog likvidacionog izveštaja, i bez obaveštavanja poznatih poverilaca, ovim tekstom ćemo razmotriti koje su posledice prestanka pravnog subjektiviteta društva u postupku prinudne likvidacije na prava zaposlenih u tom društvu, na mogućnost naplate potraživanja poverilaca prema tom društvu i na kraju, kakav je tretman imovine društva koja je u vlasništvu društva u trenutku prestanka njegovog pravnog subjektiviteta.

Status društva u postupku prinudne likvidacije

Prinudna likvidacija započinje kada registrator Agencije za privredne registre (APR) ustanovi postojanje zakonskih razloga za pokretanje postupka. Razlozi mogu biti otklonjivi ili neotklonjivi. Ako društvo nije u stanju da otkloni utvrđene razloge, registrator donosi odluku o pokretanju postupka prinudne likvidacije. Od tog trenutka, organi društva nastavljaju sa radom, ali društvo ne može preduzimati nove poslove već samo završavati započete poslove, uključujući i izmirenje dospelih obaveza, kao i plaćanja za tekuće obaveze društva i obaveze prema zaposlenima.

Za vreme trajanja postupka, isplata dividendi ili učešća u dobiti je zabranjena, a društvo ne može registrovati promene podataka u privrednim registrima niti u Centralnom registru (CROSO).

Okončanje postupka i posledice brisanja društva

Kada društvo bude izbrisano iz registra, imovina društva postaje vlasništvo članova u skladu sa njihovim udelima u kapitalu društva. U slučaju ortačkog društva, imovina se raspodeljuje na jednake delove među ortacima. Prema zakonu, članovi društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti imovine koju su primili iz likvidacionog ostatka, a kontrolni članovi društava sa ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva.

Poverioci društva u postupku prinudne likvidacije

Od dana pokretanja postupka prinudne likvidacije svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji se prekidaju. Ukoliko poverilac društva, usled obustave postupka koji vodi prema društvu, nije bio u mogućnosti da naplati svoje potraživanje, sudska praksa je zauzela stav da  može podneti tužbu protiv kontrolnog člana društva. Kontrolni član društva, koji samostalno ili sa povezanim licima poseduje više od 50% udela ili akcija društva, odgovara za obaveze i nakon brisanja društva iz registra. Odgovornost kontrolnog člana prestaje nakon tri godine od dana donošenja odluke o brisanju društva iz registra. Kontrolni član društva shodno članu 201 stav 4. Zakona o parničnom postupku, dužan je parnicu primiti u stanju u kojoj se ona nalazi u trenutku kad u nju stupa, bez obzira što je do momenta prekida postupak vođen bez njegovog učešća.

Posledice za zaposlene

U vezi sa radnim odnosima, Zakon o radu ne precizira tačan trenutak prestanka radnog odnosa zaposlenih u društvu koje je u postupku prinudne likvidacije. Sudska praksa, međutim, ukazuje da radni odnos prestaje čim društvo prestane sa obavljanjem registrovane delatnosti, što se obično dešava kada je postupak likvidacije zvanično pokrenut.

Zaposleni imaju pravo na novčanu naknadu za nezaposlenost ako ispunjavaju uslove predviđene Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, ali poslodavac neće biti dužan da zaposlenima isplati otpremninu ukoliko je radni odnos prestao zbog pokretanja postupka prinudne likvidacije.

Tretman imovine društva

Jedna od ključnih posledica prinudne likvidacije je pitanje vlasništva nad imovinom brisanog društva. Prema Zakonu, imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u društvu. Postupak upisa u katastar nepokretnosti vrši se po sili zakona, bez potrebe za izradom posebnih dokumenata. Članovi društva mogu ugovorom regulisati raspodelu imovine društva, a u slučaju spora, sud može doneti odluku o podeli preostale imovine.

Napominjemo da se imovina čija vrednost prevazilazi vrednost uloženog kapitala može smatrati dividendom, što nosi određene poreske obaveze.

Zaključak

Postupak prinudne likvidacije društva ima značajan uticaj na sve strane uključene u poslovanje. Zaposleni, poverioci i članovi društva suočavaju se sa različitim pravnim posledicama koje mogu biti kompleksne, s obzirom na to da zakon ne reguliše uvek u potpunosti sve aspekte ovog postupka. Zato je od izuzetne važnosti da sve strane budu upoznate sa svojim pravima i obavezama, a pravni savet može pomoći u zaštiti interesa svih koji su uključeni u postupak.

Ako imate bilo kakvih pitanja u vezi sa postupkom prinudne likvidacije, slobodno nas kontaktirajte. Naša advokatska kancelarija pruža stručnu pomoć u rešavanju ovih složenih pravnih pitanja.

Ovaj tekst je samo informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.