Zakon o sprečavanju korupcije

Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je dana 21. maja 2019. godine, Zakon o sprečavanju korupcije koji je stupio na snagu 29. maja 2019. godine a koji se primenjuje od 1. septembra 2020. godine, izuzev odredaba čl. 20 st. 2 i čl. 21 do čl. 25 koji se primenjuju o dana stupanja na snagu zakona. (“Zakon”).

Primenom ovog Zakona prestaje važi Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 97/08, 53/10, 66/11-US, 67/13-US, 112/13 – autentično tumačenje i 8/15-US).

Razlog za donošenje novog Zakon koji sveobuhvatno uređuje materiju korupcije, jeste potreba da se na drugačiji način urede pitanja o pravnom položaju, nadležnosti, organizaciji i radu Agencije za sprečavanje korupcije, potom pravila o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija, pravila o poklonima, pravila o kumulaciji javnih funkcija kao i prijavljivanje prihoda i imovine javnih funkcionera. Takođe ovim Zakonom se usklađuju propisi sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije („Nacionalna strategija”) kao i Akcionim planom za sprovođenje te strategije.

U pogledu Agencije za sprečavanje korupcije („Agencija”), pored promene naziva, proširene su i same nadležnosti ove institucije a nezavisnost iste je zagarantovana pravilom da se godišnja sredstva za rad i funkcionisanje Agencije obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije. Nadležnosti se proširuju i na nadzor nad sprovođenjem Nacionalne strategije, vođenje postupka u kom se odlučuje o povredi zakona, rešavanju sukoba interesa, provera izveštaja o prihodima i imovini javnih funkcionera.

Dalje, u nadležnosti Agencije se nalazi i davanje mišljenja o primeni ovog zakona kao i o nacrtima zakona iz oblasti posebno rizičnih za nastanak korupcije, potom sprovođenje analize rizika kao i podnošenje krivičnih prijava, zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka i inicijativa za pokretanje disciplinskih postupaka.

Novina jeste i polje odlučivanje Veća Agencije po žalbama, tako da odlučuje ne samo o žalbama na odluke direktora kojim se izriču mere, već i na ostale odluke izuzev odluka o pravima i obavezama zaposlenih u Agenciji. Pored toga, Zakonom se uređuje postupak izbora direktora, zamenika direktora, imenovanje vršioca dužnosti direktora kao i postupak odlučivanja o razrešenju direktora i članova Veća Agencije kao i postupak udaljenja sa funkcije direktora što svakako predstavlja novinu.

Ovim Zakonom se reafirmiše bitna obaveza organa javne vlasti i drugih lica koja vrše javna ovlašćenja, da na obrazložen i pisani zahtev Agencije omoguće direktan pristup bazama podataka koje se vode u elektronskom obliku, tako da se način dostave podataka revidira tako što se odnosi na pružanje mogućnosti neposrednog uvida u elektronske podatke, pored fizičkog dostavljanja dokumenata. Agencija može da pribavlja podatke o računima javnih funkcionera od banaka i drugih finansijskih institucija bez njegove saglasnosti.

Novitet predstavlja i propisana dužnost javnog funkcionera, zaposlenog ili drugog lica angažovanog u organima javne vlasti, da se odazove na poziv Agencije, kako bi se utvrdile činjenice u postupku pred Agencijom.

U pogledu sukoba interesa propisuje se nova obaveza javnog funkcionera da ne sme da upotrebljava informacije do kojih dođe na javnoj funkciji a koje nisu dostupne javnosti, a radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili radi nanošenja štete drugom licu. Dalje, javni funkcioner je dužan da najkasnije u roku od 5 dana, pismeno obavesti pretpostavljenog i Agenciju o sumnji o postojanju sukoba interesa u vezi sa sobom, povezanim lice ili drugim javnim funkcionerom. Agencija daje mišljenje o postojanju sukoba interesa u roku od 15 dana od dana obaveštenja.

Agencija pokreće postupak odlučivanja o postojanju sukoba interesa u subjektivnom roku od 2 godine od dana saznanja za postojanje istog, a sve u objektivnom roku od 5 godina od dana nastanka sumnje o sukobu interesa. Takođe agencija pokreće postupak i po prijavi fizičkog ili pravnog lica.

Regulisanjem zabrane davanja savetovanja od strane javnog funkcionera u pogledu pitanja u vezi sa funkcijom na kojoj se nalazi osim kada je na to obavezan, otklanjaju se dosadašnje pravne praznine. Takođe, pravna praznina se otklanja i u delu u kom se propisuje da je javni funkcioner u roku od 30 dana obavezan da prenese upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko lice, a koja se tiču onih upravljačkih prava koja je stekao i tokom obavljanja funkcije, ne samo u  vreme izbora, postavljanja ili imenovanja.

Među bitnim novinama se nalazi i odredba prema kojoj javni funkcioner kome je prestala funkcija ne može u roku od 2 godine po prestanku funkcije da zasnuje radni odnos ili poslovnu saradnju sa privrednim subjektom odn. međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnost u vezi sa funkcijom koju je funkcioner obavljao, osim ukoliko to Agencija posebno odobri.

Bitno je napomenuti da se od načelnog pravila da funkcioner ne može da obavlja dve funkcije odstupa u slučaju kada je na to funkcioner obavezan zakonom i/ili Ustavom, kada Agencija da saglasnost, odnosno kada je izabran na funkcije neposredno od građana u kom slučaju nije potrebna saglasnost Agencije, osim u slučajevima nespojivosti sa Ustavom Republike Srbije. Bitno je napomenuti da je i novi zakon zadržao pravilo o ćutanju uprave kao pozitivnom pravnom aktu, te ukoliko Agencija ne da saglasnost za obavljanje druge javne funkcije u propisanom roku smatra se da je dala odobrenje funkcioneru.

Novi zakon reguliše zabranu primanja poklona javnom funkcioneru ili članu njegove porodice u vezi sa vršenjem javne funkcije osim protokolarnog i prigodnog poklona. Takođe se granica vrednosti prigodnog odnosno protokolarnog poklona koji javni funkcioner može zadržati u svojinu pomera sa 5 na 10 procenata prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa, ali da ukupna vrednost poklona u svojini funkcionera u kalendarskoj godini ne prelazi jednu prosečnu mesečnu zaradu bez poreza i doprinosa.

Takođe, zakon zadržava prethodno propisano pravilo da javni funkcioner može i dalje da vrši funkciju u političkoj stranci ukoliko to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno.

U pogledu prijavljivanje imovine, javni funkcioner je dužan da u redovnom izveštaju prijavi svoju imovinu i prihode kao imovinu, prihode supružnika odnosno vanbračnog partnera kao i svog maloletnog deteta ukoliko žive u istom domaćinstvu prema stanju na dan izbora, postavljanja odnosno imenovanja. Ovom regulativom se odstupilo od nacrta Zakona koji je propisivao da Agencija u slučaju sumnje da funkcioner prikriva stvarnu imovinu, može zahtevati podatke o imovini njegovog supružnika odn. vanbračnog partnera, dece, roditelja, usvojitelja i usvojenika bez obzira da li žive u istom domaćinstvu. Agenciji time ostaje mogućnost da jedino u postupku provere imovinskog stanja u slučaju nesaglasnosti izveštaja i stvarnog stanja zahteva podatke o imovini povezanih lica koja obuhvataju i gore navedena lica.

Takođe se zakonom uređuje postupanje Agencije i po anonimnim predstavkama ako tvrdnje iz predstavke i priloženi dokazi izazivaju sumnju u korupciju. Još jedna važna novina jeste da Agencija po službenoj dužnosti pokreće postupak u kome se ispituje postojanje korupcije u organu javne vlasti.

Za kršenje ovog zakona propisana je krivična i prekršajna odgovornost javnog funkcionera i/ili lica koje snosi odgovornost u skladu sa zakonom.