Zakon o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar

Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je dana 25. aprila 2019. godine, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, koji je stupio na snagu 7. maja 2019. godine („Zakon).

Razlozi za donošenje izmena i dopunama zakona koji reguliše upis i pravni tretman založnih prava na pokretnim stvarima upisanim u registar jesu popunjavanje pravnih praznina koje je praksa iznedrila, kao i usklađivanje zakona sa zahtevima Svetske banke vezane za Doing business listu u pogledu stvaranja pravnog okvira koji bi na jedinstven način primenio odredbe zakona i na druge vrste obezbeđenja potraživanja.

Novitet je da se ovim Zakonom odstupa od načela specijalnosti u založnom pravu, te se propisuje da  predmet zaloge pored individualno određene i određene stvari po vrsti, čini i zbir pokretnih stvari namenjenih za prodaju ili za davanje u zakup uključujući tu inventar kao i sirovine i materijale koji se koriste pri obavljanju delatnosti. S tim u vezi, Zakon propisuje da se zaloga proširuje i na sve pokretne stvari koje postanu deo zbira pokretnih stvari koje se nalaze u svojini zalogodavca i to ukoliko postanu deo tog zbira nakon zasnivanja zaloge. Na ovaj način se reguliše i učestala situacija u praksi kada proizvođač zalaže određeni kontingent robe, te se primenom ovog zakona založno pravo prostire i na nove proizvode koji nastanu nakon zasnivanja zaloge, a postanu deo tog kontingenta odnosno založnog zbira.

Zakon takođe nedvosmisleno propisuje mogućnost založnog poverioca koji založno pravo stekne predajem stvari u državinu (državinska zaloga), da podnese zahtev za upis prava zaloge u registar kako bi stekao pravo prvenstva naplate u odnosu na potonje založne poverioce koji imaju upisano pravo zaloge u registru.

Odredbom Zakona jasno se definiše da predmet založnog prava može biti i potraživanje zalogodavca koje se uplaćuje na poseban bankovni račun zalogodavca, s tim da je u registru potrebno upisati podatke o posebnom bankovnom računu. Štaviše, zakon propisuje da i udeli, kao i druga imovinska prava mogu biti predmet zaloge.

Da bi založni poverilac stekao založno pravo na potraživanju nije neophodno da prethodno obavesti dužnika pre upisa založnog prava na potraživanju.

Dalje, zakonodavac usklađuje odredbe sa Zakonom o obligacionim odnosima koji se uređuje punomoćje pa precizira da se na osnovu ugovora o zalozi ili na osnovu posebnog punomoćja određuje ovlašćeno lice za preduzimanje pravnih radnji. Ovlašćeno lice ima svojstvo založnog poverioca i njegovi podaci se upisuju u registar, pri čemu je za odricanje od založnog prava potrebno posebno ovlašćenje.

Takođe red prvenstva između založnih poverioca se podrobno definiše tako da prioritet imaju založna prava prema danu, času i minutu prijema zahteva za upis istih, s tim da ukoliko državinska zaloga nije upisana naknadno u registar, ona ne uživa prioritet u odnosu na bezdržavinsku zalogu.

Među novinama se nalazi i odredba kojom se menja postupak obaveštenja zalogodavca i dužnika o nameri poverioca da svoje dospelo potraživanje namiri, tako što založni poverilac dostavlja obaveštenje registru radi objave, da bi nakon 30 dana od dana objavljivanja započeo postupak vansudskog namirenja. Iako zakonodavac propisuje obavezu da dužniku i zalogodavcu odnosno trećem licu dostavi obaveštenje o namirenju,  postupak namirenja nezavisno od te radnje počinje istekom propisanog roka od dana kada registar objavi obaveštenje. Ovim rešenjem se štite prava založnog poverioca i uspostavljaju se mere prevencije od zloupotrebe dužnika prilikom dostavljanja obaveštenja.

Takođe, na internet stranici registra objavljuje se obaveštenje o mestu i vremenu vansudske prodaje i to najmanje 15 dana pre dana održavanja vansudske prodaje.

Ovim se i menjaju odredbe u pogledu javnosti podataka, potrebne dokumentacije za brisanje založnog prava kao i dostupnost i rokovi čuvanja dokumentacije.

Na kraju, predmet registra zaloge proširuje se u skladu sa zahtevima Svetske banke te se u registar može upisati i zadržavanja prava svojine iz ugovora o prodaji pokretnih stvari sa zadržavanjem prava svojine radi obezbeđenja prodavčevog potraživanja.

Donešenjem ovakvih izmena i dopuna zakonodavac nesumnjivo ojačavčava poziciju poverioca, pre svega proširivanjem predmeta zaloge, otklanja postojeće pravne praznoinie i omogućava veću transparentonst a što sve dovodi do smanjenja prostora za eventualne zloupotrebe.