+381 11 3222 922 office@gsm.legal

I ove godine, uprkos i dalje aktuelnoj situaciji povodom Corona virusa, 30. juli je obeležen kao Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, a njegovo obeležavanje, ali i značaj problema, upravo u uslovima opšte globalne krize i situacije, nalažu pridavanje posebnog značaja ovoj temi kako ista ne bi ostala u senci pandemije.

Obeležavanje dana borbe protiv trgovine ljudima istovremeno je bio i povod da sa stalnim saradnicima naše advokatske kancelarije iz Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja “ATINA” razmotrimo najvažnija pitanja i probleme sa kojima se susreću u svom radu, naročito počevši od proglašenja epidemije virusa Corona.

Proglašenjem vanrednog stanja i ograničavanjem slobode kretanja, izolacijom, uticajem navedenog na privredu, poslovanje privrednih subjekata, a samim tim i uskraćivanje, odnosno gubitak zarade, svetska populacija se susrela samo sa delom problema sa kojima se uobičajeno susreću osobe koje su žrtve trgovine ljudima.

Ovo zbog činjenice da su i u dosadašnjoj borbi protiv trgovine ljudima postojali značajni problemi i poteškoće u razlikovanju kršenja prava iz radnog odnosa u odnosu na prinudni rad, a da je za očekivati da će isti biti još značajniji i drastičniji usled porasta nezaposlenosti i oštećenosti svetske ekonomije, a kako su u ovom trenutku posedice pandemije virusa nesagledive, zastrašujuća je procena da će milioni ljudi nakon krize postati žrtve radne i seksualne eksploatacije.

Iako su razmere ovog problema globalne, a mehanizmi i instrumenti za borbu protiv trgovine ljudima u stalnom usavršavanju, Republika Srbija je, kao potpisnica niza Konvencija koje za cilj imaju prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, i dalje na putu ispunjenja minimuma standarda za eliminaciju trgovine ljudima.

Razlozi tome su mnogobrojni ali je nesporna činjenica da se usvojene procedure ne sprovode, odnosno, da se ne sprovode adekvatno i to kako one koje za cilj imaju procesuiranje okrivljenih, tako i one koje za cilj imaju pružanje zaštite žrtvama ovog krivičnog dela, što sve potvrđuju izveštaji relevantnih organa i institucija nadležnih za praćenje zaštite žrtava, primene procedura i usvojenih Konvencija.

Naime, posebno značajano pitanje u borbi protiv trgovine ljudima predstavlja, pre svega, identifikacija određenog lica kao žrtve.

Kako su nam prenele Jelena Hrnjak i Zorana Parezanović iz Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja “ATINA” žrtve trgovine ljudima, kao značajne karike u razotkrivanju čitavih lanaca trgovine ljudima, neopravdano dugo čekaju da budu prepoznate kao žrtve i da im se dodeljivanjem statusa žrtve pruži adekvatna zaštita. Pružanjem adekvatne zaštite i uspostavljanjem odnosa poverenja, koji žrtva mora da oseća prema akterima koji učestvuju u borbi protiv trgovine ljudim, uslov je bez kog nema ni adekvatne borbe protiv trgovine ljudima.

Pored navedenog, povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, iz Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja “ATINA” rekli su nam i da se postojeći pravni i institucionalni mehanizmi ne poštuju u odgovarajućoj meri, a da se proklamovana politika prevencije i suzbijanja trgovine ljudima ne ispunjava na način da daje učinkovite rezultate.

Iz Udruženja građana „ATINA“ se posebno skreće pažnja na procesuiranje slučajeva trgovine ljudima, odnosno lošu praksu u vezi sa prekvalifikacijom dela, i to najčešće kada se radi o seksualnoj eksploataciji, te da iskustva pokazuju da u gotovo devet od deset slučajeva dođe do prekvalifikacije, i blažeg kažnjavanja trgovaca ljudima, čime se počiniocima šalje pogrešna i afirmativna poruka.

Pored navedenog, trenutna situacija izazvana pandemijom Covid-19 ima višestruki uticaj na položaj žrtava trgovine ljudima i ostavlja višestruke posledice na njihov život. U ovim okolnostima dodatno je otežan već neefikasan proces identifikacije žrtava, kao i dostupnost sistema podrške kako zdravstvenog, tako i socijalnog. Ova situacija odražava se i na ekonomsku stabilnost i nezavisnost žrtava trgovine ljudima, a iskustva pokazuju da je u proteklih 6 meseci oko 80% korisnica programa UG „ATINA“ ostalo bez posla, što ih dovodi u situaciju ponovnog rizika, vraća u pređašnju fazu oporavka i dodatno otežava proces (re)integracije. 

Pored toga, istraživači su primetili porast onlajn seksualne eksploatacije, koja posebno pogađa decu, što predstavlja posebno važan segment ovog složenog pitanja i zahteva značajno posvećivanje problemu.

S obzirom na sve navedeno, očigledno je da se povodom borbe protiv trgovine ljudima susrećemo sa više različitih problema, počevši od prepoznavanja žrtvi, omogućavanja pravilne podrške nakon njihovog prepoznavanja, te konačno procesuiranju počinilaca dela trgovine ljudima, koji neretko umesto za kažnjavanje za ovo delo, budu kažnjeni za lakša, prekvalifikovana dela.

Podsećamo da je zbog visokog stepena ugrožavanja zaštićenog dobra, krivično delo Trgovina ljudima smešteno u Krivičnom zakoniku u grupu krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, sa definisanjem alternativno postavljenih, različitih radnji izvršenja –  “Ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima…“.

Uz napomenu i da su kazne za izvršenje ovog krivičnog dela propisane bez određivanja maksimalne moguće kazne, u zavisnosti od toga prema kome je delo izvršeno (maloletnici), od strane koga je izvršeno (grupa, organizovana kriminalna grupa) i sl, nadamo se da će naredni 30. jul biti obeležen sa većim uspehom u suzbijanju ovog problema i značajno manjim brojem žrtava trgovine ljudima.

 

 

 

Ovaj tekst je samo informativnog karakter i ne predstavlja pravni savet niti tumačenja zakona.

Knićaninova 3
11000 Beograd
Srbija

+381 11 3222 921
+381 11 3222 922
+381 11 3222 972

office@gsm.legal

gsm.legal

• Blog

• Pridružite nam se

• Politika privatnosti