Prema članu 43. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006 – dalje: Ustav) jemči se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, te pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. Prema stavu drugom istog člana, niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.

Činjenica je, međutim da je vašem poslodavcu neophodno da blagovremeno zna kojim danima ćete odsustvovati sa rada, da bi bio u mogućnosti da organizuje nesmetano obavljanje procesa rada u vašem odsustvu.

Skrećemo pažnju da odsustvo sa rada zaposlenog na dan njegove krsne slave, iako slično po suštini i dejstvu, ipak nema karakter plaćenog odsustva garantovanog zaposlenima Zakonom o radu, već se radi o verskom prazniku tokom koga zaposleni ima pravo da ne radi shodno Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS“, br. 43/2001,101/2007 i 92/2011 – dalje: Zakon).

Članom 4. ovog Zakona predviđeno je da zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika:

1) pravoslavci – na prvi dan krsne slave;

2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;

3) pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;

4) pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.

Postoje i praznici koji su, kao neradni za sve građane Republike Srbije, predviđeni istim Zakonom, bez obzira na njihovu veroispovest:

  1. a) državni praznici – Sretenje, Nova godina, Praznik rada i Dan primirja u Prvom svetskom ratu i
  2. b) verski praznici – prvi dan Božića (7. januar) i vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa,

Za razliku od pripadnika katoličke i drugih hrišćanskih verskih zajednica, kao i pripadnika islamske ili jevrejske zajednice koji svoje verske praznike praznuju istoga dana, činjenica je da pripadnici pravoslavne zajednice proslavljaju svoje krsne slave u različite dane, te da su neke krsne slave široko rasprostranjenje među zaposlenima ( primer slave Sv.Nikola).

Usled ove okolnosti, često se događa da poslodavac, zbog potreba održavanja procesa i organizacije rada, nije u mogućnosti da izađe u susret svakom od zaposlenih i omogući im odsustvo sa rada na dan .

Da li je poslodavac ovlašćen da vam naloži rad i prisustvo na radu na dan vaše krsne slave i pod kojim uslovima?

Ovakvo pravo poslodavca, nesumnjivo postoji i eksplicitno je definisano odredbama člana 55. I 56. Zakona o radu koje se odnose na raspored radnog vremena zaposlenih- raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Dodatno je definisano pravo poslodavca kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva da može da radnu nedelju i raspored radnog vremena organizuje na drugi način, uz obavezu da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre njegove promene. Dodatno ističemo da nisu propisane kaznene odredbe za slučaj da poslodavac zaposlenom odredi da radi na dan državnog ili verskog praznika, iz čega zaključujemo da on na to ima pravo.

Često se postavlja pitanje da li poslodavac ima obavezu da donese i dostavi zaposlenom rešenje u pisanoj formi kojim mu odobrava odsustvo sa rada na dan slave.

Imajući u vidu da se rešenjem poslodavca u pisanoj formi odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih koja proističu iz radnog odnosa, a da je ovo pravo prositeklo iz Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji  a ne iz Zakona o radu, uz vidljivu tendenciju modernog zakonodavstva da se dosijei zaposlenih i evidencije poslodavca iz oblasti rada rasterete papirne forme (primer izrada i dostava rešenja o godišnjem odmoru u elektronskoj formi i na mail zaposlenog) smatramo da donošenje pisanog rešenja u ovom slučaju nije obaveza poslodavca.

Međutim, kako poslodavac treba da postupi ukoliko zbog procesa i organizacije rada ima potrebu da zaposlenog obaveže da radi na dan svoje krsne slave?

Kako se u konkretnom slučaju radi o verskom prazniku koji je u skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima, za konkretnog zaposlenog neradni dan, smatramo da ima mesta primeni odredbe koja se odnosi na pravo zaposlenog na uvećanu zaradu za rad na dan praznika, u smislu člana 108. Stav 1. Zakona o radu. Podsećamo da je na dan praznika koji je neradni dan zaposlenom garantovano pravo na uvećanu zaradu u visini od najmanje 110% od osnovice.

U ovom slučaju,  bilo da se zaposleni obratio svom poslodavcu zahtevom u pisanoj formi, bilo da je usmenim putem zahtevao da ne radi na dan svoje krsne slave, poslodavac je dužan da primeni član 193. Zakona o radu, i svojim pisanim rešenjem obaveže zaposlenog da radi na dan svoje krsne slavu, a u obrazloženju ovog rešenja potrebno je da iznese razloge koji mu nalažu da takvu odluku donese i obavesti zaposlenog o pravu na pobijanje takve odluke pred nadležnim sudom.

Ukoliko je zaposlenom odobreno odsustvo sa rada na dan slave, pripada mu pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a shodno članu 114. stav 1. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, sugestija je poslodavcima da, kad god je to moguće, primene član 4. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, i organizuju proces rada tako da omoguće svojim zaposlenima koji slave krsnu slavu odustvo sa rada.

 

 

 

 

 

 

 

Ovaj tekst je samo informativnog karakter i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.

 

Knićaninova 3
11000 Beograd
Srbija

+381 11 3222 921
+381 11 3222 922
+381 11 3222 972

office@gsm.legal

gsm.legal

• Blog

• Pridružite nam se

• Politika privatnosti