Fiktivno sedište privrednog društva i prinudna likvidacija tog društva

Prilikom registrovanja sedišta privrednog društva pred  Agencijom za privredne registre (APR) moguće je u osnivačkom aktu i registracionoj prijavi  navesti da se ono nalazi i na fiktivnoj adresi, jer uz registracionu prijavu nije potrebno priložiti bilo kakav dokaz o vlasništvu odnosno pravu korišćenja  navedenog prostora ( na primer ugovor o zakupu prostora, a koji bi potvrdio da se privredno društvo stvarno i nalazi na prijavljenoj adresi).

Posledice ove prakse u krajnjoj istanci ostavljaju prostor da oštećeni budu i građani koji žive na adresama koje su korišćene za prijavu fiktivnog sedišta društva.

Poslednjim izmenama Zakona o privrednim društvima, uveden je pravni mehanizam za brisanje, ne samo ovih fiktivnih adresa sedišta privrednih društava, već i prinudne likvidacije samih društava.

Naime, zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ako lice koje ima pravo svojine nije dozvolilo upotrebu prostora na kojem je adresa sedišta za vršenje upravljanja poslovanjem društva. Postupak se pokreće pred nadležnim Privrednim sudom, i sprovodi se kao hitan.

Na zahtev lica koje je podnelo tužbu za brisanje registrovane adrese sedišta registruje se zabeležba spora u nadležnom registru Agencije za privredne registre.

Presudu kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta društva sud, po pravnosnažnosti, dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije.

Ako društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne registruje novu adresu sedišta, registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva.

Dakle, nepostojanje registrovane adrese u periodu dužem od 30 dana predstavlja novi osnov za pokretanje postupka prinudne likvidacije društva. Navedeno nepostupanje društva smatra se neotklonjivim razlogom za pokretanje ovog postupka.

Pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju koje nije moguće otkloniti u trajanju od 30 dana. Po isteku ovog roka registrator po službenoj dužnosti donosi akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije kojim društvo prevodi u status „u prinudnoj likvidacijiˮ i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od 60 dana.

 Posebno se napominje da od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji društvo ne može registrovati promene podataka u registru privrednih subjekata – sve aktivnosti društva su tada usmerene na prestanak društva koji sledi, te društvo nema mogućnosti zaključivanja novih pravnih poslova. Za vreme prinudne likvidacije društva ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividenda, niti se imovina društva raspodeljuje članovima društva pre brisanja društva iz registra.

Od dana pokretanja postupka prinudne likvidacije svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji prekidaju se.

Nakon isteka roka od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, registrator koji vodi registar privrednih subjekata, u daljem roku od 30 dana, po službenoj dužnosti donosi akt o brisanju društva i briše društvo iz registra, u skladu sa zakonom o registraciji.

Članom  548. ZPD-a , koji se odnosi na posledice brisanja društva nakon prinudne likvidacije, odnosno koji reguliše odgovornost članova delimično su izmenjene te imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva. Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti primljene imovine .

Potraživanja poverilaca društva prema članovima društva zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra.

Prelaznim odredbama zakona definisan je period od godinu  dana (do 27. novembra 2022. godine) koji omogućava privrednim društvima, preduzetnicima, ograncima i predstavništvima stranih privrednih društava koji nemaju registrovanu adresu sedišta u skladu sa odredbama Zakona da adresu sedišta usklade sa odredbama Zakona i da usklađenu adresu sedišta registruju .  

Adresa sedišta društva podrazumeva grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, u skladu sa propisima kojima se uređuje teritorijalna organizacija.

Ovaj tekst je samo informativnog karakter i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.