Zloupotreba bolovanja i detektivska delatnost

Ne mali broj puta smo se susreli sa pitanjem poslodavaca o načinu utvrđivanja i mogućnostima dokazivanja zloupotreba zaposlenih u vezi sa privremenom sprečenošću za rad.

Zakon o radu je propisao da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji krši radnu disciplinu ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, dok isti član u stavu 4. propisuje i pravo poslodavca da zaposlenog uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu, o trošku poslodavca i po njegovom izboru, a radi utvrđivanja okolnosti povodom odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti.

Pored toga, Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisane su mogućnosti poslodavca da zahteva da se zaposleni kod koja je ocenjena privremena sprečenost za rad podvrgne ponovnom ocenjivanju, odnosno da zahteva veštačenje u vezi sa ostvarivanjem svih prava osiguranih lica iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uključujući i veštačenje o zdravstvenom stanju osiguranog lica.

Međutim, u praksi je dokazivanje privremene sprečenosti za rad, odnosno postojanje zloupotreba kao osnova za otkazivanje ugovora o radu ili izricanje neke od mera za kršenje radne discipline najčešće put koji poslodavac neće izabrati, čak i ako postoje očigledne nejasnoće i protivrečnosti u vezi sa razlozima izostanka zaposlenog sa rada.

Neretko se poslodavci susreću i sa pozivanjem medicinske struke na Zakon o zaštititi prava pacijenata i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, pa tako budu obeshrabreni u svakom daljem pokušaju dokazivanja zloupotrebe bolovanja.

Ne treba zanemariti ovde i praksu sudova u čijim je pojedinim odlukama utvrđen izostanak zloupotrebe bolovanja ukoliko npr. zaposleni svojim izlascima ili sastancima za vreme privremene sprečenosti za rad nije doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja, pa proizilazi da zloupotreba bolovanja postoji kada zaposleni koristi bolovanje a nije bolestan, ali i kada se tokom sprečenosti za rad ponaša suprotno svrsi zbog koje je odsustvo sa rada utvrđeno i odobreno. 

Navedeno posebno znači da će od prirode same bolesti i razloga sprečenosti za rad koja zahteva ili ne zahteva ograničeno kretanje, mirovanje i sl. zavisiti i postojanje odnosno nepostojanje zloupotrebe bolovanja, što je svakako predmet ocene svakog konkretnog slučaja.

No, naša pažnja je ovim povodom i u ovom tekstu usmerena i na primenu relativno novog Zakona o detektivskoj delatnosti koji sadrži i propisuje odredbe koje načelno mogu biti primenjive i za slučaj utvrđivanja zloupotreba bolovanja.

Naime, u svojim uvodnim odredbama označeni zakon definiše detektivsku delatnost kao delatnost koja obuhvata istražne i detektivske usluge (poslovi prikupljanja, obrade podataka i prenosa informacija) i aktivnosti privatnih istražitelja i to bez obzira na to za koga i šta istražuju.

U vezi sa pitanjima na relaciji poslodavac – zaposleni, kao izuzetno značajnu smatramo i odredbu člana 10. stav 1. tačka 9) Zakona o detektivskoj delatnosti koji propisuje da pravno lice i preduzetnik za detektivsku delatnost odnosno detektiv može obrađivati podatke o povredama radnih obaveza ili radne discipline.

Navedeno bi, između ostalog, podrazumevalo i mogućnost provera bolovanja zaposlenih, odnosno utvrđivanja postojanja ili nepostojanja razloga za privremenu sprečenost za rad, ali i utvrđivanje ponašanja zaposlenog suprotno svrsi zbog koje je odsustvo sa rada odobreno.

Detektivska delatnost, odnosno detektivski poslovi mogu se vršiti samo na osnovu i u okviru ugovora zaključenog u pisanoj formi između pravnog lica ili preduzetnika za detektivsku delatnost i korisnika usluga, uz posebno poštovanje odredbi pomenutog zakona i drugih važećih propisa o vođenju postupaka i zaštiti podataka o ličnosti, koji podaci moraju biti prikupljeni u svrhu izvršenja ugovora.

Pregledom ponuda osnovnih usluga detektivskih agencija, pored npr. provera budućeg partnera ili supružnika, potrage za nestalim licima, utvrdili smo da se među ponudama usluga mogu naći i provere bolovanja zaposlenih.

Ipak, ovde ukazujemo i na stav zauzet od strane Vrhovnog kasacionog suda u odluci Rev2 842/2017 od 30.11.2017.g. prema kojoj „… Imajući u vidu izloženo, a naročito načelo o zaštiti dostojanstva zaposlenog na radu, poslodavac van zakonom utvrđenih normi ne može proširivati svoja ovlašćenja radi vršenja kontrole rada zaposlenog. U ovom konkretnom slučaju, tuženi poslodavac nije zahtevao od nadležnog zdravstvenog organa proveru zdravstvene sposobnosti tužilje u smislu člana 103. stav 5. Zakona o radu, već je proveru vršio obilaskom stana tužilje i njenog ordinirajućeg lekara od strane posebno formirane Komisije na način koji nije predviđen zakonom ….“.

Iako nesporno Zakon o detektivskoj delatnosti utvrđuje odgovarajuću normu povodom „obrade podataka o povredama radnih obaveza ili radne discipline“, domašaj ove mogućnosti poslodavca u praksi nije dovoljno poznat, pa ostaje nejasno da li poslodavac pre nego što zaključi ugovor sa pravnim licem ili preduzetnikom za detektivsku delatnost treba da iscrpi druge osnove za utvrđivanje zloupotrebe bolovanja, u smislu odredbi Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju.

U svakom slučaju domašaj primene Zakona o detektivskoj delatnosti u pogledu obrade podataka o povredama radnih obaveza ili radne discipline odrediće nesumnjivo sudska praksa, pod pretpostavkom da će se poslodavci odlučiti da na ovaj način utvrđuju ne samo činjenice iz domena zloupotrebe bolovanja, već i drugih povreda radnopravnih obaveza i discipline od strane zaposlenih.

Ovaj tekst je samo informativnog karakter i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.