Dejstvo ugovora o doživotnom izdržavanju u slučaju eksproprijacije nepokretnosti koja je predmet ugovora

Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari (najčešće u praksi prava svojine na nepokretnosti) ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora, prenoseći ih na davaoca izdržavanja nakon svoje smrti, tako da predmet njegove obaveze mora biti postojeći i određen već u trenutku ugovaranja, dok je ovaj ugovor za davaoca izdržavanja aleatoran, jer u trenutku zaključivanja ne zna tačan obim svojih budućih obaveza.

Ugovor mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.

Po redovnom toku stvari, davalac izdržavanja postaje vlasnik predmetne nepokretnosti trenutkom delacije (smrti) primaoca izdržavanja i ta imovina neće biti predmet ostavinske rasprave iza pokojnog primaoca izdržavanja.
Međutim, ukoliko u trenutku smrti ostavioca ne postoji njegovo pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti kojom je raspolagao ugovorom u korist davaoca izdržavanja, davalac izdržavanja ostaje bez nadoknade (aleatornost ugovora na strani davaoca izdržavanja).

U konkretnom primeru koji ovde razmatramo, za života primaoca izdržavanja došlo je do prestanka njegovog prava svojine na nepokretnostima koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju po osnovu eksproprijacije – nepokretnosti su prešle u javnu svojinu po sili zakona.

Ugovor o doživotnom izdržavanju nije ni raskinut, niti aneksiran za života primaoca izdržavanja.

Nakon smrti primaoca izdržavnja, na njegov račun je položen iznos nadoknade za eksproprisanu nepokretnost i njegovi zakonski naslednici su tu nadoknadu smatrali delom ostavinske mase i polagali nasledna prava na nju.

Međutim, Vrhovni Kasacioni sud je presudio u korist davaoca izdržavanja i dosudio mu pravo na celokupnu nadoknadu za eksproprisanu nepokretnost.

Zanimljivo je pravno razmatranje kako je do ovoga došlo. Naime, ZON propisuje da primalac izdržavanja ugovorom može raspolagati samo stvarima i pravima postojećim u trenutku raspolaganja. U trenutku raspolaganja, primalac izdržavanja nije ni znao da će do eksproprijacije doći, niti da će po tom osnovu ostvariti pravo na novčanu nadoknadu, a ona je ipak pripala davaocu izdržavanja.
Isečak iz obrazloženja presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev 5956/2023 od 12.4.2023. godine:

”Eksproprijacijom nepokretnosti prestala je obaveza primaoca izdržavanja da se nakon njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese pravo svojine na nepokretnostima. Prema članu 354. stav 1. ZOO obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemoguće usled okolnosti zbog kojih dužnik ne odgovara. U ovom slučaju se to upravo desilo, jer se eksproprijacija vrši u javnom interesu i nezavisno od volje vlasnika. Međutim, odredbom člana 356. tog zakona propisano je da je dužnik određene stvari, koji je oslobođen svoje obaveze usled nemogućnosti ispunjenja dužan ustupiti poveriocu pravo koje bi imao prema trećem licu zbog nastale nemogućnosti.”

Zanimljivo je da ostavilac, iako je po zakonu bio dužan da ustupi pravo na naplatu nadoknade za eksproprisanu nepokretnost davocu izdržavanja (u tzv. svečanoj formi solemnizacije pisanog aneksa ugovora pred javnim beležnikom) to nije uradio. Ali, to jeste njegova obaveza nastala pre trenutka delacije (smrti), a sve obaveze koje je ostavilac preuzeo pre smrti preći će po sili zakona na njegove naslednike, koji to pravo moraju priznati davaocu izdržavanja umesto pokojnog primaoca izdržavanja.

Ovaj tekst je samo informativnog karakter i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.