“Neograničena” odgovornost članova Društva sa ograničenom odgovornošću

Društva kapitala – društvo sa ograničenom odgovornošću (doo) i akcionarsko društvo (ad), kao najčešće forme privrednih društava u našem pravnom sistemu, nastaju odlukom osnivača- članova/akcionara, koji mu za početak egzistencije obezbeđuju i osnovni kapital  kroz svoj osnivački ulog (u novčanoj ili nenovčanoj formi).

Od trenutka registracije privrednog društva pred nadležnim registrom, taj ulog i formalno postaje osnovni kapital privrednog društva.

Osnivači, koji su osnivačkim aktom (ili na drugi način) preuzeli obavezu da uplate, odnosno unesu u društvo određeni ulog, odgovaraju društvu za izvršenje te obaveze.

Iz navedenih zakonskih odredbi prepoznaje se jasna je intencija zakonodavca da privredno društvo, od trenutka svog nastanka, bude nezavisno od svojih osnivača, sa svojom posebnom imovinom i sopstvenim pravnim identitetom.

U praksi, najveći broj privrednih društava osnovan je u ove dve pravne forme- društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo, a odgovor na pitanje zbog čega je to tako ogleda se, između ostalog, i u limitiranoj odgovornosti njihovih osnivača za obaveze društva.

Naime,  članovi/akcionari su odgovorni za obaveze društva do visine svog uloga u društvo.

Shodno tome, kada društvo kapitala nema dovoljno sredstava da namiri svoje obaveze, ono se gasi kroz postupak stečaja,  a u ličnu imovinu članova društva (doo), odnosno akcionara (ad) se, načelno, ne dira.

Usled navedenih pravila, svedoci smo da poverioci ovih privrednih društava u često ostaju uskraćeni ili osujećeni pri pokušaju naplate svojih legitimnih potraživanja od društva.

Međutim, načelo ograničene odgovornost članova/akcionara za obaveze društva kapitala važiće samo pod uslovom da do nelikvidnosti društva nije došlo zato što je društvo zloupotrebljeno za postizanje nezakonitih ili prevarnih ciljeva na štetu svojih poverilaca.

Naime, prema odredbi člana 18. stav 2. Zakona o privrednim društvima, smatra se da postoji zloupotreba pravila o ograničenoj odgovornosti društva kapitala naročito ako član društva s ograničenom odgovornošću/akcionar (ili zakonski zastupnik ovih fizičkih lica ako su ona poslovno nesposobna):

1) upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen;

2) koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina;

3) koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva;

4) radi sticanja koristi za sebe ili treća lica, umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze.

Lista slučajeva navedenih u stavu 2. člana 18. Zakona, nije konačna pa se pod zloupotrebom pravila o ograničenoj odgovornosti mogu podvesti i mnogi drugi slučajevi.

Ovaj zakonski institut naziva se institut probijanja pravne ličnosti.

Osnovni cilj propisivanje instituta Probijanja pravne ličnosti je sprečavanje zloupotrebe društava kapitala za  postizanje nezakonitih ili prevarnih ciljeva – nezakonitog sticanja lične imovine akcionara odnosno članova posredstvom društva, ali i  zaštita imovinskih prava njihovih savesnih poverilaca.

Realizacija pravnih efekata ovog instituta ostvaruje se u sudskom postupku, pred nadležnim sudom. Pravilno vođen, ovaj postupak će svojim ishodom dovesti do cilja da nesavesni članovi/akcionari budu solidarno obavezani da iz lične imovine isplate potraživanja svojim savesnim poveriocima.

Dakle, pravna garancija vlasnicima društva kapitala da poverioci društva ne mogu da, radi naplate svojih potraživanja, „napadnu“ njihovu ličnu imovinu, važi samo do trenutka dok vlasnici ne zloupotrebe pravni subjektivitet društva kapitala za nezakonite i/ili prevarne ciljeve.

Rok za podnošenje tužbe je prekluzivan- šest meseci od dana saznanja za zloupotrebu, a najkasnije u roku od pet godina od dana zloupotrebe.

Zato, u svim slučajevima kada postoje dokazi da je član/akcionar društva zloupotrebio svoje društvo kapitala za prevarne ciljeve i uvećanje lične imovine na teret poverilaca društva, pozivanje  na institut probijanja pravne ličnosti iz člana 18. Zakona o privrednim društvima, predstavlja legitimni postupak koji će postaviti novi limit odgovornost članova/akcionara društva kapitala- zadirući u njihovu ličnu imovinu upravo zato što su je stekli zloupotrebom privrednog društva kojim su nesavesno rukovodili.

Ovaj tekst je samo informativnog karakter i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.