Naknada zarade za vreme kućne izolacije i karantina u kućnim uslovima

Pandemija virusa Covid-19 je pored osnovnog zdravstvenog problema donela i niz drugih nedoumica i posledica po različite sfere života.

Naše iskustvo pokazuje da je jedna od inače, u redovnim okolnostima osetljivih oblasti – oblast radnog prava, u ovoj situaciji dodatno i značajno pod teretom brojnih pitanja o načinu postupanja poslodavaca i pravima i obavezama zaposlenih.

Pored velikog broja zaposlenih koji su angažovani na radu od kuće i nakon ukidanja vanrednog stanja kada je organizovanje takvog rada bila preporuka za poslodavce uz pojašnjenja prava zaposlenih u tom slučaju (pravo na punu zaradu, izostanak prava na troškove prevoza i dr.), izmene zakona u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti i novi načini borbe protiv aktuelnog Covida-19 kao i sve veći broj zaraženih osoba sa različitim manifestacijama ovog virusa ili bez ikakvog simptoma, nameću dodatna pitanja i neodumice koje se postavljaju pred poslodavce i zaposlene.

Svakako da je jedno od najvažnijih pitanja ono koje se odnosi na visinu naknade zarade ili zarade za vreme, primera radi, kućne izolacije. Takođe, da li u ovim situacijama koje podrazumevaju ograničavanje slobode kretanja lica kod kojih nije utvrđeno prisustvo nijednog simptoma zarazne bolesti (što bi podrazumevalo i mogućnost rada u kućnim uslovima) zaposleni može i treba da radi i ostvari pravo na punu zaradu, ili je isti pak sprečen za rad i pripada mu naknada zarade?

U ovom poslednjem slučaju kao sledeće se nameće pitanje da li zaposlenima pripada naknada zarade u visini od 65% ili 100% zarade.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da visina naknade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja kao i iz sredstava poslodavca iznosi 65% od osnova za naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zaposlenog zbog propisane mere obavezne izolacija kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini.

Podsetimo i na to da je Zaključkom Vlade RS („Službeni glasnik RS“, br. 50/2020 od 3.4.2020. godine) donetim tokom vanrednog stanja poslodavcima preporučeno da zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđene bolesti Covid-19 ili mere izolacije ili samoizolacije u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja njihovih poslova i radnih zadataka, bude obezbeđeno pravo na naknadu zarade u visini od 100% osnova za naknadu zarade.

Istim aktom je preporučeno ostvarivanje ovog prava na taj način da se za prvih 30 dana odsustva sa rada naknada zarade isplaćuje iz sredstava poslodavca, dok bi počev od 31. dana odsustva, zakonom propisani iznos naknade zarade bio obezbeđen iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a poslodavac bi iz svojih sredstava obezbedio razliku do visine 100% osnova za naknadu zarade.

Izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u delu koji propisuje mere karantina i karantina u kućnim uslovima utvrđuju da zaposlenim licima kojima se određuje mera karantina ili karantina u kućnim uslovima pripada odgovarajuća naknada zarade, odnosno plate, u skladu sa zakonom, a rešenje o određivanju mere istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok ta mera traje.

Drugim rečima, navedeno bi trebalo da podrazumeva da ovim zaposlenim poslodavac, shodno zakonu isplaćuje najmanje 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.

Sa druge strane, poslodavcima je preporučeno, bez obavezivanja dakle, da isplaćuju 100% prosečne zarade zaposlenom (i to ako je bolest, izolacija ili samoizolacija nastupila kao posledica izlaganja riziku po osnovu rada što nameće dilemu kako utvrditi navedeno).

Ali da se vratimo na jedno od pitanja sa početka ovog teksta.
Recimo da je zaposlenom određena mera karantina u kućnim uslovima što dalje podrazumeva da je privremeno sprečen na rad.

Međutim, ako se ima u vidu da se ova mera izriče licima koja su (samo) bila u kontaktu sa zaraženim licima i ako je zaposleni bez ijednog simptoma bolesti, sposoban je i voljan da radi, da li može raditi u kućnim uslovima?

Da li mu s toga pripada zarada kao da radi u prostorijama poslodavca, umesto naknade zarade u visini od 65%?

Da li potvrda o privremenoj „sprečenosti za rad“ sama po sebi isključuje mogućnost rada zaposlenog?

Sa druge strane, ne treba zanemariti ni poslodavce koji se već sada susreću sa brojnim obolelim zaposlenima. Postavlja se zato pitanje kako organizovati rad u slučaju da se, pored zaposlenih kod kojih je potvrđena zaraza virusom Covid-19, veći broj zaposlenih bude upućen u karantin ili karantin u kućnim uslovima.

Kako organizovati proces rada u slučaju odsustva značajnog broja zaposlenih i onih kojima je izrečena mera karantina u kućnim uslovima odnosno „privremena sprečenost za rad“, a isti zaposleni žele da koriste ovo svoje pravo?

Šta ukoliko je poslodavac izmenio opšti akt i obezbedio pravo na naknadu zarade u visini od 100% osnova za naknadu zarade pri čemu i nakon 30 dana od nastupanja privremene sprečenosti obezbeđuje naknadu zarade iz svojih sredstava u visini od 35%, a istovremeno je prinuđen da angažuje dodatna lica (i istima isplati zaradu) radi očuvanja procesa rada?

Lista pitanja i nedoumica koja se ovim povodom nameće ovde se ne završava.

S toga verujemo da će kao i do sada biti potrebno da se kroz praksu, različita tumačenja i eventualna mišljenja, preporuke ili pak odluke nadležnih organa, utvrde konkretni načini postupanja zaposlenih i poslodavaca, a sve kako bi se povrede prava i sporne situacije svele na najmanju moguću meru.

Ovaj tekst je samo informativnog karakter i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.