Izmene Zakona o patentima

Republika Srbija je usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama zakona o patenitma (u daljem tekstu “Zakon”) učinila bitne izmene svog zakonodavstva u vezi sa patentima, a koje izmene zakona su stupile na snagu 26. Septembra 2019 godine.

Jedan od glavnih razloga za ove izmene zakona je dalja harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske Unije u ovoj oblasti kao i obezbeđivanje bolje pravne zaštite patentnih prava u slučaju njihove povrede. Izmene Zakona takođe donose nova pravila i procedure u vezi sa “pronalaskom iz radnog odnosa” a koje izmene su svakako najznačajnije koje donosi novi Zakon.

“Pronalaskom iz radnog odnosa” smatra se 1) pronalazak koji zaposleni stvori izvršavajući poslove koji su utvrđeni ugovorom o radu između zaposlenog i poslodavca ili koji je stvoren u skladu sa posebnim aktom poslodavca kojim su uređeni poslovi istraživanja i razvoja, 2) pronalazak koji je stvoren za vreme trajanja ugovora o radu ili u periodu od godinu dana od dana prestanka ugovora, ako je taj pronalazak stvoren u vezi sa aktivnostima poslodavca ili korišćenjem materijalnotehničkih sredstava, informacija i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac ili je stvoren kao posledica profesionalne obuke koju je poslodavac obezbedio zaposlenom. Zaposleni je, predma odredbama Zakona, fizičko lice koje obavlja rad za poslodavca na osnovu ugovora o radu.

Zaposleni koji stvori pronalazak iz radnog odnosa u obavezi je da podnese svom poslodavcu pisani izveštaj i to odmah po nastanku pronalaska obaveštavajući ga na taj način o tom pronalasku. Poslodavac je u obavezi da obavesti zaposlenog o tome da li će podneti zahtev za zaštitu patenta za taj pronalazak ili neće. Ako poslodavac obavesti zaposlenog da će podneti zahtev za zaštitu patenta isti je u obavezi da u “razumnom roku” nakon obaveštenja zaposlenog podnese zvanični zahtev za zaštitu patenta nadležnom ogranu, a što je novina u odnosu na ranije zakonsko rešenje gde je rok za podnošenje formalnog zahteva za zaštitu patenta iznosio šest meseci od obaveštenja zaposlenog.

Zakon takođe predviđa i nove kriterijume za utvrđivanje visine naknade koja pripada zaposlenom u vezi za pronalaskom iz radnog odnosa. Za razliku od prethodne verzije zakona gde je jednini kriterijum bio isključivo ekonomski doprinos odnosno efekat ostvaren od iskorišćavanja pronalaska, Zakon predviđa još dva nova kriterijuma i to doprinos poslodavca u stvaranju pronalaska, naročito sredstva koja su stavljena na raspolaganje zaposlenom i pojedinačni doprinos svakog pronalazača, u slučaju da je pronalazak stvoren od strane više zaposlenih. Iz navedenog proizilazi da se visina naknade zaposlenog određuje na osnovu ova tri kriterijuma a ako se zaposleni i poslodavac primenom ovih kriterijuma ne mogu dogovoriti oko visine naknade onda nadležni sud ima mogućnost da odluči o visini i načinu isplate naknade zaposlenom u vezi sa pronalaskom iz radnog odnosa.

Na kraju potrebno je pomenuti i odredbu po kojoj su poslodavac i pronalazač dužni da prilikom komunikacije sa trećim licima u vezi sa pronalaskom koji je stvoren u radnom odnosu postupaju u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovna tajna dok prijava patenta ili priznat mali patent ne budu objavljeni ili pronalazak ne postane na drugi način dostupan javnosti.

Takođe, ako poslodavac istakne opravdan interes da pronalazak ne postane dostupan javnosti, obaveza zaposlenog da čuva poslovnu tajnu traje i po prestanku radnog odnosa kod tog poslodavca.

U slučaju da su vam potrebne detaljnije informacije u vezi sa odredbama Zakona ili druga pravna pomoć u vezi sa Zakonom o patentima, budite slobodni da nas kontaktirate u svakom trenutku.

Ovaj tekst je samo informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.