Pokretanje poslovanja podrazumeva donošenje niza odluka, počev od izbora delatnosti i načina organizovanja poslovanja, do uređenja odnosa sa poslovnim partnerima i zaposlenima. Jedno od prvih pitanja jeste i izbor pravne forme, odnosno da li poslovanje organizovati kao preduzetnik ili osnovati društvo sa ograničenom odgovornošću (u daljem tekstu: DOO).
Prema aktuelnim podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je registrovano oko 389.000 preduzetnika i oko 134.000 privrednih društava. Ovi podaci daju opštu sliku o zastupljenosti različitih oblika poslovanja, ali sami po sebi ne govore koji je oblik odgovarajući za određenu delatnost ili poslovni model.
Zato odgovor na pitanje da li je bolje poslovati kao preduzetnik ili kroz DOO zavisi od konkretnog poslovanja, rizika koji ono nosi i planova njegovog vlasnika.
1./ Preduzetnik i DOO nisu isto
Za donošenje ispravne odluke najpre je važno razumeti da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji. Za razliku od preduzetnika, DOO je privredno društvo, odnosno pravno lice koje ovo svojstvo stiče registracijom u nadležnom registru (APR).
Ova razlika je važna jer je kod DOO jasno vidljivo “odvajanje” društva od njegovih članova. Društvo posluje u svoje ime, stiče prava i preuzima obaveze, dok članovi imaju udele u osnovnom kapitalu društva.
Kod preduzetnika takvo “odvajanje” ne postoji na isti način. Preduzetnik je fizičko lice koje neposredno obavlja delatnost, što se posebno vidi u pravilima koja uređuju njegovu odgovornost za obaveze nastale u poslovanju.
2./ Ko odgovara za dugove i čija je imovina?
Jedna od najvažnijih razlika između preduzetnika i DOO odnosi se na odgovornost za obaveze nastale u poslovanju.
Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom, uključujući i imovinu koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. Pri tome, odgovornost ne prestaje samim brisanjem preduzetnika iz registra.
Kod DOO važi drugačije osnovno pravilo. Članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva, osim u slučajevima koje zakon posebno propisuje. Jedan od takvih slučajeva postoji kada član zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti, odnosno kada dođe do probijanja pravne ličnosti na način koji može predstavljati osnov za njegovu ličnu odgovornost.
Kod DOO je zato važno razlikovati imovinu društva od imovine njegovih članova. Imovina koja pripada društvu jeste imovina društva kao pravnog lica, dok član društva ima udeo u društvu, ali nije neposredni vlasnik imovine koja pripada društvu. Činjenica da je neko jedini član DOO ne znači da je imovina društva njegova lična imovina.
Zbog toga ograničenu odgovornost kod DOO ne treba posmatrati kao apsolutnu zaštitu od svakog poslovnog rizika. Ona predstavlja osnovno pravilo odgovornosti, uz zakonom predviđene izuzetke.
3./ Šta ako posao pokreće više ljudi?
Kada poslovanje pokreće više osoba, pitanje odnosa između njih postaje jednako važno kao i izbor same pravne forme.
Preduzetnik po svojoj prirodi predstavlja poslovanje jednog fizičkog lica. DOO, sa druge strane, može imati jednog ili više članova, pri čemu se odnosi članova međusobno i njihovi odnosi sa društvom uređuju u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom.
U takvoj situaciji nije dovoljno dogovoriti samo procenat vlasništva, odnosno visinu udela i uloga svakog člana, već je važno unapred urediti i način upravljanja društvom, donošenje odluka, pitanja za koja je potrebna saglasnost članova, mogućnost prenosa udela, kao i postupanje u situaciji kada jedan od članova želi da istupi iz društva ili kada između članova dođe do nesuglasica.
4./ Ko upravlja poslovanjem?
Kod preduzetnika i DOO postoje bitne razlike u pogledu organizacije i upravljanja poslovanjem.
Preduzetnik je fizičko lice koje neposredno obavlja registrovanu delatnost i organizuje poslovanje. Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu, koje se registruje kao poslovođa i, po pravilu, mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika.
Kod DOO treba razlikovati članstvo u društvu od funkcije direktora. Član ima udeo u društvu, dok direktor predstavlja društvo i vodi poslove društva u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom i odlukama nadležnih organa društva. Jedno isto lice može istovremeno biti jedini član i direktor, ali članstvo u društvu i funkcija direktora nisu ista pravna pozicija.
5./ Šta ako naknadno želite da uključite partnera?
Jedna od važnih karakteristika DOO jeste mogućnost promene vlasničke strukture kroz raspolaganje udelima. Udeo u DOO se, po pravilu, može preneti, osim ako je zakonom ili osnivačkim aktom drugačije određeno, pri čemu zakon uređuje i pravo preče kupovine drugih članova u određenim situacijama.
Zbog toga je prilikom planiranja uključivanja novih članova potrebno, pored samog prenosa ili sticanja udela, razmotriti i pitanja upravljanja, prava glasa, donošenja odluka i odnosa između postojećih i novih članova.
S druge strane, preduzetnik koji nakon određenog perioda poslovanja želi da uključi partnera mora razmotriti promenu pravne forme, budući da preduzetnik ne predstavlja vlasničku strukturu sa više članova.
6./ Šta ako želite da promenite vlasničku strukturu, prodate poslovanje ili prestanete sa radom?
O načinu izlaska iz poslovanja i mogućim promenama njegove strukture korisno je razmišljati već prilikom osnivanja.
Kod DOO jedna od mogućih transakcija jeste prenos udela u društvu, pri čemu samo društvo nastavlja da postoji kao isto pravno lice. To može biti značajno kada društvo ima dugoročne ugovore, zaposlene, imovinu, poslovne odnose i druge elemente koji zajedno čine postojeće poslovanje.
Prestanak poslovanja, međutim, nije isto što i promena vlasničke strukture. Kod preduzetnika se prestanak obavljanja delatnosti može okončati brisanjem iz registra, dok preduzetnik može odlučiti i da nastavi obavljanje delatnosti u formi privrednog društva. Kada je reč o DOO, društvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata, koje može uslediti nakon sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije, sprovedenog postupka stečaja, kao i nakon statusne promene koja za posledicu ima prestanak društva.
Izbor pravne forme, dakle, nije nužno konačan. Preduzetnik može odlučiti da nastavi obavljanje delatnosti u formi privrednog društva. U tom slučaju istovremeno se briše preduzetnik iz registra i registruje osnivanje privrednog društva koje preuzima njegova prava i obaveze nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja društva. Ipak, promena pravne forme ne znači da prestaje odgovornost fizičkog lica za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.
Zato svaka promena pravne forme zahteva prethodnu analizu konkretnog poslovanja, uključujući postojeće ugovore, imovinu, zaposlene, obaveze i odnose sa poslovnim partnerima.
Zaključak
Izbor između preduzetnika i DOO nije samo pitanje forme u kojoj će poslovanje biti registrovano, već odluka o tome kako će poslovanje biti postavljeno i razvijano. Zbog toga pravnu formu ne treba birati prema opštem pravilu ili tuđem iskustvu, već prema konkretnom načinu poslovanja, rizicima koje ono nosi i planovima za budućnost.
.