Kompanije sve češće koriste AI alate za izradu tekstova, vizuala, softverskog koda, prezentacija i drugih poslovnih materijala. Međutim, AI-generisani sadržaj ne treba automatski posmatrati kao slobodan za komercijalnu upotrebu ili podoban za autorskopravnu zaštitu. Upotreba AI alata otvara važna pitanja autorstva, prava korišćenja, poverljivosti, povrede prava trećih lica i ugovorne odgovornosti.
Veštačka inteligencija je za kratko vreme postala deo svakodnevnog poslovanja. Kompanije je koriste za izradu tekstova, vizuala, marketinških kampanja, prezentacija, softverskog koda, analiza, internih dokumenata i drugih poslovnih materijala koji se dalje koriste prema klijentima, korisnicima, investitorima ili javnosti.
Međutim, upravo zato što se sadržaj generisan pomoću AI alata sve češće koristi kao poslovna imovina, pitanje njegove pravne upotrebe postaje sve važnije. Kompanije ne treba da polaze od pretpostavke da je svaki sadržaj generisan uz pomoć AI alata automatski „njihov”, slobodan za komercijalnu upotrebu i podoban za autorskopravnu zaštitu.
Upotreba AI alata otvara niz pitanja iz oblasti intelektualne svojine, naročito u pogledu autorskog prava, prava korišćenja, povrede prava trećih lica, poverljivosti, poslovnih tajni i ugovorne odgovornosti.
Za kompanije koje koriste AI alate ključno pitanje više nije samo šta AI može da proizvede, već da li se takav rezultat može zakonito koristiti, zaštititi, preneti na klijenta i komercijalizovati bez pravnih posledica.
Da li AI-generisani sadržaj može biti autorsko delo?
Prema pravu Republike Srbije, autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja. Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije takođe naglašava element originalne intelektualne tvorevine autora kao osnovni kriterijum autorskopravne zaštite.
Ovo je posebno važno kod AI-generisanog sadržaja, jer se postavlja osnovno pitanje: ko je autor?
Polazna tačka je da autor, u pravnom smislu, može biti samo fizičko lice. AI sistem sam po sebi ne može biti autor, niti može imati moralna autorska prava. Zbog toga se kod sadržaja nastalog uz pomoć AI alata ne analizira samo krajnji rezultat, već i način na koji je taj rezultat nastao, odnosno da li u njemu postoji prepoznatljiv, originalan i kreativan doprinos čoveka.
Ako čovek koristi AI alat kao tehničko sredstvo, ali samostalno osmisli koncept, strukturu, kreativni pravac, selektuje, uređuje, menja i finalno oblikuje rezultat, postoji jača pravna pozicija da se u konkretnom slučaju može govoriti o ljudskom autorskom doprinosu.
Sa druge strane, ako korisnik unese jednostavan prompt, a AI alat samostalno generiše tekst, sliku, kod ili drugi sadržaj bez značajnijeg ljudskog kreativnog doprinosa, pitanje autorskopravne zaštite takvog rezultata rada AI alata ostaje pravno osetljivo.
Drugim rečima, nije svaki sadržaj nastao uz pomoć AI alata automatski autorsko delo korisnika. Za autorskopravnu zaštitu nije presudno samo to što je neko inicirao generisanje sadržaja, već da li je u finalnom rezultatu ostvaren dovoljan nivo ljudske kreativnosti i originalnosti.
Ko je vlasnik sadržaja generisanog pomoću AI alata (AI output-a)?
U poslovnoj praksi ovo pitanje je često važnije od teorijske rasprave o autorstvu. Kompanije žele da znaju da li mogu da koriste AI-generisani logo, tekst, vizual, softverski kod ili marketinški materijal kao svoju imovinu.
Odgovor zavisi od više faktora:
- uslova korišćenja konkretnog AI alata;
- vrste naloga ili licence koju korisnik ima;
- načina na koji je output nastao;
- obima ljudskog doprinosa;
- ugovornih odnosa između kompanije, zaposlenog, freelancera, agencije i klijenta;
- svrhe u koju se sadržaj koristi.
Važno je razlikovati pravo korišćenja AI output-a od autorskog prava na tom output-u. Uslovi korišćenja određenog AI alata mogu korisniku dozvoliti komercijalnu upotrebu generisanog sadržaja, ali to ne znači nužno da je takav sadržaj u svakom slučaju autorsko delo korisnika, niti da je oslobođen rizika od povrede prava trećih lica.
Poseban rizik postoji kada AI alate koriste zaposleni, eksterni saradnici, marketinške agencije ili developeri u okviru projekata za klijenta. Ukoliko ugovorom nije jasno regulisano da li je upotreba AI alata dozvoljena, ko odgovara za rezultat i koja prava se prenose na naručioca, može nastati ozbiljan spor u vezi sa vlasništvom, pravom korišćenja i odgovornošću.
Zato se u ugovorima sve češće posebno uređuje upotreba AI alata u izradi ugovorenih rezultata rada, odnosno materijala, sadržaja, softverskih rešenja ili drugih proizvoda rada koji se predaju naručiocu. To je naročito važno kod ugovora o razvoju softvera, marketing usluga, dizajna, izrade sadržaja, produkcije, konsultantskih usluga i drugih projekata kod kojih rezultat rada ima ekonomsku vrednost i namenjen je daljoj komercijalnoj upotrebi.
Rizik povrede prava trećih lica
Jedan od najvećih praktičnih rizika jeste mogućnost da AI-generisani sadržaj povredi prava trećih lica.
AI alat može proizvesti tekst, fotografiju, ilustraciju, dizajn, muzički zapis, softverski kod ili drugi sadržaj koji je sličan postojećem autorskom delu, žigu, industrijskom dizajnu, brend identitetu ili drugom zaštićenom dobru.
To ne znači da je svaki AI output pravno problematičan. Međutim, za komercijalnu upotrebu, naročito u oblastima kao što su brending, oglašavanje, softver, dizajn proizvoda, ambalaža i javne kampanje, preporučljivo je sprovesti dodatnu pravnu i kreativnu proveru pre objavljivanja ili upotrebe.
Posebno treba biti oprezan kada se od AI alata traži da generiše sadržaj „u stilu” poznatog umetnika, brenda, kampanje, autora, fotografa, dizajnera ili kompanije. Takav pristup može povećati rizik od povrede autorskih prava, prava žiga, nelojalne konkurencije ili drugih zahteva trećih lica.
U poslovnom kontekstu, rizik se ne iscrpljuje u pitanju da li je sadržaj „nov” ili „drugačiji”. Važno je proceniti da li krajnji rezultat može kod potrošača ili poslovnih partnera izazvati asocijaciju na tuđi brend, tuđe autorsko delo, zaštićeni dizajn ili prepoznatljiv kreativni izraz trećeg lica.
AI alati, poverljivost i poslovne tajne
Pitanje intelektualne svojine nije jedini rizik. Kompanije često zanemaruju da se korišćenjem javno dostupnih AI alata mogu nepažljivo otkriti poverljive informacije.
Zaposleni ili saradnici mogu u AI alat uneti:
- nacrte ugovora;
- poslovne planove;
- tehničku dokumentaciju;
- izvorni kod;
- baze podataka;
- informacije o klijentima;
- interne strategije;
- know-how;
- podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu.
Ukoliko kompanija nema jasnu internu politiku o korišćenju AI alata, postoji rizik da poverljive informacije budu obrađene na način koji nije u skladu sa ugovornim obavezama, pravilima o zaštiti poslovne tajne ili propisima o zaštiti podataka o ličnosti.
Posebno je problematično kada zaposleni koriste javno dostupne AI alate bez znanja poslodavca, bez prethodne procene uslova korišćenja i bez jasnog pravila o tome koje informacije se ne smeju unositi u takve sisteme. U takvim situacijama kompanija može izgubiti kontrolu nad informacijama koje imaju poslovnu, tehničku ili komercijalnu vrednost.
Zato način na koji kompanija uređuje i kontroliše upotrebu AI alata nije samo tehnološko pitanje, već i pravno i organizaciono pitanje.
EU AI Act i autorsko pravo
Iako Republika Srbija nije članica Evropske unije, EU regulativa je relevantna za domaće kompanije koje posluju sa EU tržištem, pružaju usluge klijentima iz EU, koriste AI sisteme u prekograničnom poslovanju ili razvijaju proizvode koji mogu biti dostupni korisnicima u EU.
EU AI Act predstavlja prvi sveobuhvatni pravni okvir za regulisanje veštačke inteligencije u EU. Ovim aktom uređuju se rizici povezani sa AI sistemima i postavlja se regulatorni okvir za njihovu upotrebu.
Posebno je važno da se za pružaoce AI modela opšte namene uvode obaveze u vezi sa transparentnošću i poštovanjem autorskog prava, uključujući obaveze koje se odnose na tehničku dokumentaciju i informacije o sadržaju koji je korišćen za obuku modela. U okviru Code of Practice za general-purpose AI modele posebno se obrađuju transparentnost i autorsko pravo kao relevantne obaveze pružalaca takvih modela.
Za kompanije koje koriste AI alate to ne znači da automatski postaju subjekti svih obaveza koje se odnose na pružaoce AI modela. Međutim, EU pravni okvir ukazuje na jasan regulatorni pravac: upotreba AI alata mora biti transparentnija, odgovornija i pravno kontrolisanija.
Za domaće kompanije to u praksi znači da se AI ne može posmatrati kao neregulisana zona. Čak i kada se konkretne obaveze iz EU propisa ne primenjuju direktno, standard pažnje u poslovanju, očekivanja klijenata i ugovorni zahtevi sve više idu u pravcu dokumentovane, proverljive i kontrolisane upotrebe AI sistema.
Šta kompanije treba da urede pre korišćenja AI alata?
Kompanije koje koriste AI u svakodnevnom poslovanju trebalo bi da uvedu osnovna pravila i ugovorne mehanizme za smanjenje rizika.
Preporučljivo je naročito urediti sledeće:
Internu politiku korišćenja AI alata
Potrebno je definisati koji AI alati se smeju koristiti, za koje svrhe, pod kojim uslovima i uz koje nivoe odobrenja. Interna politika treba da bude dovoljno jasna da zaposleni razumeju kada je upotreba AI alata dozvoljena, a kada zahteva prethodnu pravnu, tehničku ili menadžersku proveru.
Zabranu unosa poverljivih podataka u javne AI alate
Zaposleni i saradnici treba jasno da znaju koje informacije ne smeju unositi u AI sisteme. To se posebno odnosi na poverljive ugovore, podatke o klijentima, poslovne tajne, kod, tehničku dokumentaciju, finansijske podatke i interne poslovne strategije.
Pravila o proveri AI output-a
Sadržaj koji se koristi javno ili komercijalno ne bi trebalo objavljivati bez ljudske kontrole, naročito ako se odnosi na brending, oglašavanje, softver, dizajn ili pravno osetljive materijale. Ljudska kontrola ne treba da bude samo formalna, već stvarna provera tačnosti, originalnosti, usklađenosti sa brendom i rizika od povrede prava trećih lica.
Ugovorne klauzule sa freelancerima, agencijama i developerima
Ugovori treba da sadrže odredbe o tome da li je upotreba AI alata dozvoljena, pod kojim uslovima, ko odgovara za povredu prava trećih lica i koja prava se prenose na naručioca. Po potrebi, ugovorom treba predvideti i obavezu obaveštavanja naručioca o upotrebi AI alata, garancije u pogledu originalnosti i zakonitosti ugovorenih rezultata rada, kao i odgovornost za štetu u slučaju povrede prava trećih lica.
Evidenciju ljudskog doprinosa
Kada je važno dokazati autorski doprinos, korisno je čuvati nacrte, verzije, uputstva, izmene, kreativne odluke i druge dokaze koji pokazuju da AI nije samostalno kreirao finalni rezultat. Ova evidencija može biti značajna u slučaju spora o autorstvu, vlasništvu, originalnosti ili obimu prenetih prava.
Proveru uslova korišćenja konkretnog AI alata
Različiti alati imaju različite uslove u pogledu prava na output, komercijalne upotrebe, obrade input podataka i odgovornosti. Pre korišćenja AI alata u poslovne svrhe, posebno u projektima za klijente, neophodno je proveriti da li konkretni uslovi korišćenja omogućavaju planiranu upotrebu rezultata.
Poseban značaj za marketing, IT i kreativne industrije
Rizici u vezi sa AI i intelektualnom svojinom posebno su izraženi u industrijama u kojima se svakodnevno stvaraju kreativni ili tehnički rezultati rada.
Kod marketing agencija, najosetljivija pitanja su vizuali, slogani, kampanje, copywriting i brend identitet. AI može ubrzati kreativni proces, ali finalni materijal koji ide pred javnost mora biti pravno i komercijalno proverljiv.
Kod IT kompanija, posebnu pažnju treba obratiti na AI-generisani kod, open-source komponente, licence, dokumentaciju i odgovornost prema klijentima. Upotreba AI alata u razvoju softvera može otvoriti pitanja vlasništva nad kodom, kompatibilnosti licenci, poverljivosti i sigurnosti.
Kod medija i izdavaštva, važno je pitanje autorstva, uređivačke kontrole, izvora, dozvoljene upotrebe tuđeg sadržaja i transparentnosti.
Kod startapa i SaaS kompanija, AI može biti deo samog proizvoda, što dodatno otvara pitanja vlasništva nad tehnologijom, podacima, modelima, output-om i odgovornošću prema korisnicima.
Zaključak
Veštačka inteligencija značajno ubrzava poslovne procese, ali ne ukida pravila intelektualne svojine, ugovorne odgovornosti i zaštite poverljivih informacija. Naprotiv, što se AI alati više koriste u komercijalne svrhe, to je važnije da kompanije unapred urede pravni okvir njihove upotrebe.
Ključni rizici odnose se na pitanje da li AI-generisani sadržaj može biti zaštićen autorskim pravom, ko ima pravo da ga koristi, da li takav sadržaj povređuje prava trećih lica, da li su poverljivi podaci bezbedni i ko snosi odgovornost ako nastane spor.
Zbog toga AI ne treba posmatrati samo kao operativni alat, već kao deo šireg sistema pravne, ugovorne i compliance kontrole. Kompanije koje koriste AI u poslovanju treba da imaju jasna interna pravila, odgovarajuće ugovorne klauzule i postupak provere AI output-a pre njegove javne ili komercijalne upotrebe.
Pravilno uređena upotreba AI alata može doneti značajnu poslovnu prednost. Neuređena upotreba, međutim, može stvoriti rizike u vezi sa autorskim pravom, poverljivošću, odgovornošću i reputacijom kompanije.