Pravni rizici u izgradnji solarnih elektrana i vetroparkova

Geopolitičke krize i nestabilnost tržišta fosilnih goriva sve više podstiču države da ubrzano razvijaju obnovljive izvore energije. Investicije u obnovljive izvore.omogućavaju državama da postepeno smanje zavisnost od uvoznih energenata, povećaju stabilnost svog energetskog sistema i obezbede veću otpornost na globalne geopolitičke krize.

Solarne elektrane i vetroparkovi postali su jedan od najdinamičnijih segmenata energetskog tržišta, jer omogućavaju veću energetsku nezavisnost i otpornost na globalne poremećaje u snabdevanju energijom. Ipak, iza ovih investicija stoji složen pravni i regulatorni okvir, pa upravo pravni rizici često predstavljaju ključni faktor koji utiče na dinamiku i isplativost projekta.

Faktori koji često odlučuju o uspehu ili neuspehu investicije su nerešeni imovinski odnosi, ograničenja u prostornim planovima, problemi sa priključenjem na elektroenergetsku mrežu i nedovoljno precizno uređeni ugovorni odnosi Investitori koji na vreme analiziraju pravni okvir, ugovornu strukturu i regulatorne uslove mogu značajno smanjiti rizik od kašnjenja, sporova i nepredviđenih troškova.

Jedan od najčešćih izazova odnosi se na pravni status zemljišta. Za izgradnju energetskih objekata neophodno je da su imovinsko-pravni odnosi potpuno rešeni i da je izgradnja predviđena važećim planskim dokumentima. U praksi se često javljaju situacije u kojima katastarsko stanje ne odgovara stvarnom stanju na terenu, postoje suvlasnici, nerešeni nasledni odnosi ili različiti tereti na parcelama.

Poseban pravni izazov predstavlja i izgradnja infrastrukture koja prati energetske projekte, pre svega kablova, dalekovoda i pristupnih puteva. Da bi se elektrana priključila na elektroenergetsku mrežu, često je neophodno da vodovi prelaze preko više susednih parcela koje su u vlasništvu različitih lica. U takvim slučajevima potrebno je uspostaviti odgovarajuće službenosti (npr. službenost prolaza ili službenost postavljanja kablova i dalekovoda), što se najčešće rešava ugovorima sa vlasnicima parcela ili, u krajnjem slučaju, postupkom eksproprijacije.

Ukoliko ova pitanja nisu blagovremeno rešena, projekat može biti ozbiljno usporen ili čak blokiran, jer bez pravno regulisanog pristupa mreži i infrastrukturi nije moguće dobiti neophodne dozvole niti započeti izgradnju. Upravo zato detaljan pravni due diligence zemljišta predstavlja jedan od najvažnijih koraka u razvoju svakog projekta obnovljivih izvora energije.

Urbanističko-planski rizici takođe mogu značajno usporiti realizaciju projekta. Ukoliko važeći prostorni ili urbanistički plan ne predviđa izgradnju energetskih objekata na određenoj lokaciji, neophodna je izmena planske dokumentacije, što može trajati više godina. Pored toga, ograničenja mogu proizlaziti iz zaštitnih pojaseva infrastrukture, vodotokova, kulturnih dobara ili prirodnih područja, kao i iz urbanističkih parametara koji određuju raspored objekata, pristupne puteve ili visinu vetroagregata.

Poseban izazov predstavlja priključenje na elektroenergetsku mrežu. U mnogim slučajevima operatori mreže nemaju dovoljne kapacitete za priključenje novih elektrana, što dovodi do dugih rokova i neizvesnosti u realizaciji investicije. Ovaj problem se danas smatra jednim od najvećih „uskih grla“ energetske tranzicije u Evropi i regionu. Prema planovima razvoja prenosnog sistema, broj zahteva za priključenje solarnih i vetroelektrana već prevazilazi kapacitete koje sistem može da integriše.

Pored tehničkih i regulatornih izazova, značajnu ulogu imaju i ekološki faktori. Ekološki rizici predstavljaju još jedan važan faktor koji može značajno uticati na dinamiku izgradnje solarnih elektrana i vetroparkova. U praksi, najčešći izazovi odnose se na potrebu sprovođenja postupka procene uticaja na životnu sredinu, posebno kada se projekat nalazi u blizini zaštićenih prirodnih dobara, staništa zaštićenih vrsta ili područja od značaja za biodiverzitet. Kod vetroparkova se posebno analizira uticaj na migracione puteve ptica i slepih miševa, dok kod solarnih elektrana problem može predstavljati zauzimanje velikih površina zemljišta i uticaj na lokalne ekosisteme. Dodatni rizik nastaje ukoliko se u kasnijoj fazi postupka utvrdi da je neophodna izrada studije o proceni uticaja, što može produžiti proceduru izdavanja dozvola i povećati troškove projekta. Zbog toga je rana ekološka analiza lokacije, u skladu sa propisima od ključnog značaja za pravovremeno upravljanje rizicima u razvoju projekata obnovljivih izvora energije.

Sve navedeno pokazuje da uspešna realizacija projekata obnovljivih izvora energije ne zavisi samo od tehničkih i finansijskih aspekata, već i od pravovremene identifikacije pravnih rizika. Zbog toga je detaljan pravni due diligence zemljišta, planske dokumentacije i regulatornog okvira jedan od ključnih koraka u pripremi svake investicije u ovom sektoru.