Ničanska klasifikacija 2026 (13. izdanje): ključne izmene klasa i kako utiču na prijavu žiga u Srbiji

Mart 09, 2026

Od 1. januara 2026. godine primenjuje se novo, 13. izdanje Ničanske klasifikacije (verzija 2026), na prijave žiga podnete od tog datuma. To znači da se roba i usluge u svakoj novoj prijavi razvrstavaju prema ažuriranim nazivima, objašnjenjima i terminologiji, u skladu sa važećim međunarodnim standardom. 

Iako se u praksi često polazi od toga da je „klasifikacija” pre svega administrativno pitanje, pogrešno, neprecizno ili preširoko navođenje robe/usluga predstavlja jedan od najčešćih razloga za naknadno uređenje prijave, kao i za situacije u kojima se tek u sporu ili postupku zaštite prava pokaže da registracija ne pokriva ono što je podnosilac očekivao.

Šta je Ničanska klasifikacija i zašto je pravno relevantna?

Ničanska klasifikacija je međunarodni sistem razvrstavanja roba i usluga za potrebe registracije žigova. Obuhvata 45 klasa (1–34 roba, 35–45 usluge). Iako sama po sebi ne propisuje materijalnopravna pravila žiga, ona je praktično relevantna jer se kroz specifikaciju robe i usluga određuju granice prijave i kasnije granice registracije, što neposredno utiče na obim zaštite.

Drugim rečima: spisak robe/usluga nije „prateći papir”, već element koji u značajnoj meri određuje šta ćete sutra moći da štitite i na koji način (u prigovoru, postupku poništaja, sporu zbog povrede, licenciranju i sl.).

Šta donosi verzija 2026 (13. izdanje)?

U najvećem broju slučajeva radi se o terminološkim i sistematskim izmenama: preciziranju pojmova, dopunama objašnjenja i premeštanju pojedinih termina u prikladnije klase. Iako na prvi pogled deluje tehnički, ova promena je bitna kada se spisak robe/usluga oslanja na opšte termine koji su ranije prolazili, a sada mogu biti ocenjeni kao nedovoljno određeni ili klasifikovani drugačije.

Posebno je važno da podnosioci prijava ne polaze od „šablona” iz ranijih godina bez provere, jer se isti poslovni model ili isti proizvod danas može očekivati u drugoj klasi ili uz precizniju terminologiju.

Ko bi trebalo odmah da obrati posebnu pažnju?

• Startapi i IT kompanije koje prijavljuju generičke opise („software”, „platforma”, „digitalne usluge”), jer upravo tu najčešće dolazi do zahteva za preciziranjem i usklađivanjem termina.

• E-commerce i brendovi sa više linija proizvoda, gde pogrešna klasa ili neadekvatna specifikacija može značiti da ključni proizvod/usluga ostane van obima zaštite.

• Kompanije koje podnose međunarodne (Madrid) prijave, jer se specifikacija mora uredno uklopiti i u nacionalnu praksu, a u Srbiji se nova verzija primenjuje na prijave od 1.1.2026.

Ključne izmene u 13. izdanju Ničanske klasifikacije

U praksi, izmene Ničanske klasifikacije najviše se osete na nivou specifikacije: ono što je ranije prolazilo kao „standardno navođenje”, sada može zahtevati preciziranje, drugačije razvrstavanje ili podelu istog pojma na više klasa u zavisnosti od namene. U nastavku izdvajamo promene koje su već pokazale značaj za podnosioce prijava i upravljanje portfeljom žigova.

Promene u klasifikaciji roba

• Dioptrijske/sunčane naočare i kontaktna sočiva – Ovi proizvodi se više ne posmatraju primarno kao „optički instrumenti” u okviru klase 9, već se razvrstavaju u klasu 10, uz naglasak na njihovu medicinsku/zaštitnu funkciju.

• Vozila hitnih službi i specijalizovana vozila – Vatrogasna vozila, spasilački čamci i slična vozila se usmeravaju u klasu 12, čime se dodatno učvršćuje logika da se vozila, po pravilu, konsoliduju u okviru jedne klase, nezavisno od specifične opreme.

• Električno grejana odeća – Proizvodi poput grejanih jakni, čarapa ili grejanih navlaka sada se tretiraju prvenstveno kao odevni predmeti i svrstavaju u klasu 25, a ne u klasu 11 (uređaji/aparati za grejanje). Time se polazi od osnovne prirode proizvoda, dok je grejanje posmatrano kao dodatna karakteristika.

• Eterična ulja (razvrstavanje prema nameni) – Ne postoji više automatsko „jedinstveno” svrstavanje u klasu 3. Razvrstavanje se vezuje za konkretnu namenu:
  • za parfemske/kozmetičke svrhe klasa 3,
  • za medicinsku ili aromaterapijsku primenu klasa 5,
  • za industrijsku/hemijsku upotrebu klasa 1,
  • za prehrambene svrhe (npr. kao arome) klasa 30.

Ovo je naročito važno za brendove koji isti proizvod pozicioniraju kroz različite kanale ili za različite potrebe.

• Proizvodi za jogu i srodne aktivnosti – Terminologija je dodatno „disciplinovana”: oprema za vežbanje poput blokova za jogu se tretira kao sportska oprema u klasi 28, dok se pojedini odevni artikli (npr. rukavice za jogu) prepoznaju u klasi 25.

• Novi, specifični proizvodi u skladu sa trendovima tržišta – Klasifikacija je dopunjena i nizom novih pojmova koji prate realne potrošačke trendove (uključujući proizvode za kućne ljubimce, dekorativna rešenja, „wellness” i zabavne proizvode). Poenta ovih dopuna je da se, gde god je moguće, koristi standardizovana terminologija umesto „slobodnog opisa”, jer to smanjuje rizik neujednačenog tumačenja u postupku.

Promene u klasifikaciji usluga

• Veštačka inteligencija kao usluga (AI-as-a-Service) – Usluge zasnovane na veštačkoj inteligenciji su izričito prepoznate u klasi 42, što je posebno relevantno za subjekte koji AI funkcionalnosti nude kroz platforme, cloud ili pretplatničke modele.

• Usluge aerodromskih VIP salona (lounge) – Omogućavanje pristupa VIP salonima na aerodromima sada se jasnije identifikuje kao usluga u klasi 43, u okviru ugostiteljskih i srodnih usluga.

• Notarske usluge – Notarske usluge su eksplicitno navedene u klasi 45 (pravne usluge), čime se uklanja ranija terminološka nejasnoća koja se u praksi ponekad rešavala opisno.

• Nove forme zabavnih usluga (npr. „rage rooms”) – Prostori namenjeni razbijanju predmeta radi zabave/rekreacije prepoznati su u okviru klase 41, kao zabavne usluge, što je još jedan primer kako klasifikacija prati nove poslovne modele. 

Da li izmene utiču na već registrovane žigove?

Po pravilu, postojeće registracije ostaju upisane u sadržaju u kojem su odobrene. Međutim, problem se može pojaviti kada se kasnije oslanjate na stari spisak robe/usluga u sporovima, ugovorima (licenca, franšiza), ili kada pripremate novu prijavu pa prepisujete postojeću specifikaciju. Tada se često vidi da je ranija formulacija bila preširoka, neprecizna ili terminološki zastarela u odnosu na savremenu praksu.

Najčešće greške u sastavljanju specifikacije robe/usluga

• Preširoki i neodređeni opisi („sve vrste softvera”, „sve usluge marketinga”) – često deluju „šire zaštitno”, ali u praksi mogu dovesti do uređenja prijave i naknadnog sužavanja, pa konačni obim zaštite bude manji od očekivanog.

• Kopiranje spiska iz ranijih prijava (npr. 2021/2022) bez provere da li su termini i dalje prihvatljivi i razvrstani na isti način u važećoj verziji.

• Mešanje robe i usluga u jednoj klasi, ili navođenje bez jasnog razgraničenja (npr. proizvodi + usluge instalacije/održavanja), što često izaziva korekcije i nejasnoće u tumačenju.

Praktični koraci pre podnošenja nove prijave (posle 01.01.2026. godine)

Preporučljivo je da se, pre podnošenja prijave, izvrši interni popis robe i usluga koje se faktički stavljaju u promet, odnosno pružaju, kao i onih koje su realno planirane u razumnom poslovnom horizontu. Nakon toga, potrebno je proveriti da li se predloženi opisi uklapaju u važeću terminologiju Ničanske klasifikacije (13-2026), odnosno u relevantne WIPO publikacije i baze, te po potrebi izvršiti usklađivanje i preciziranje kako bi specifikacija bila jasna, standardizovana i klasifikaciono dosledna.

Ukoliko već imate registrovan brend i planirate proširenje delatnosti, nije nužno pribegavati „defanzivnom” dodavanju klasa „za svaki slučaj”. U praksi je često svrsishodnije fokusirati se na poslovno ključne robe/usluge, imajući u vidu da specifikacija u velikoj meri određuje granice prijave i kasnije granice registracije, a samim tim i obim zaštite u relevantnim postupcima (naročito u postupku prigovora, postupku poništaja i u sporu zbog povrede žiga).

Zaključak

Ničanska klasifikacija 2026 nije puka terminološka korekcija. Za prijave podnete od 1. januara 2026. ona predstavlja važeći referentni standard, zbog čega je opravdano uložiti dodatnu pažnju pre podnošenja prijave: precizno formulisana specifikacija robe i usluga po pravilu smanjuje rizik naknadnog uređenja prijave i doprinosi većoj pravnoj izvesnosti da će registracija obuhvatiti ono što je za podnosioca poslovno relevantno.