U Republici Srbiji, u 2023. godini, razvedeno je 10 175 brakova, odnosno za 3,7% više u odnosu na prethodnu godinu. Najveći broj razvedenih brakova čine brakovi s decom – 5 270 (51,8%). U ukupnom broju razvedenih brakova s decom, najčešći su razvedeni brakovi s jednim detetom – 2 618 (49,7%). Nakon razvoda, izdržavana deca najčešće su dodeljena ženi, i to u 3 613 razvedenih brakova (68,6%). (izvor: https://www.stat.gov.rs/sr-latn/vesti/statisticalrelease/?p=15207&a=18&s=1804?s=1804).
Gore navedeni podaci, iako ne konačni (jer ne obuhvataju vanbračne zajednice sa decom), ugrubo prikazuju da je u prethodnoj godini pred makar 5.270 dece postavljen izazov održavanja ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne žive, a dodatno srodnicima tog roditelja (član 61 PZI). Pravo deteta na održavanje ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi, deo je šireg prava – prava na poštovanje porodičnog života, a model održavanja ličnih odnosa, mora biti predmet kako sporazuma o razvodu braka, tako i odluke suda o razvodu braka.
Pored prava da održava odnose sa svojim roditeljem, dete ima pravo da održava lične odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost (čl. 61. Stav 5 PZI), ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom. Ukoliko se ovo pravo otežano sprovodi usled različitih životnih okolnosti (najčešće narušenih partnerskih odnosa koji se značajno reflektuju na roditeljske uloge bivših partnera i odnose sa njihovim srodnicima), po tužbi za zaštitu prava deteta, zainteresovani roditelj, odnosno srodnik/blisko lice, zatražiće sudsku odluku koja uređuje način održavanja odnosa roditelja sa detetom.
Iako je Zakon izričito propisao da tužbu radi zaštite prava deteta mogu podneti dete, roditelji deteta, javni tužilac i organ starateljstva, u sudskoj praksi je sve više tužbi koje podnose najbliži srodnici deteta u cilju uređenja načina održavanja ličnih odnosa između njih i njihovog maloletnog srodnika.
|
„Neosnovano se revizijom tuženih osporava aktivna legitimacija tužilja za podnošenje predmetne tužbe, sa pozivom na odredbu člana 263. stav 1. Porodičnog zakona. Tačno je da je navedenom odredbom člana 263. stav 1. Porodičnog zakona propisano da tužbu za zaštitu prava deteta mogu podneti dete, roditelji deteta, javni tužilac i organ starateljstva. Međutim, pravo na podnošenje predmetne tužbe tužilje izvode iz odredbe člana 61. stav 5. Porodičnog zakona, shodno kojoj dete ima pravo da održava lične odnose sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost, ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom. Imajući u vidu da su između tužilja kao bliskih srodnika deteta i majke dece poremećeni odnosi, evidentno je da takvu tužbu u ime dece nije mogla podneti majka dece, odnosno deca preko majke kao svog zakonskog zastupnika. U tom slučaju, a polazeći od toga da je to zakonom priznato pravo deteta, tužbu za zaštitu tog prava deteta mogu podneti srodnici na koje se odnosi citirana zakonska odredba. „ Presuda Vrhovnog Kasacionog suda Rev. 15499/2022 od 27.10.2022.g |
U donošenju odluke, pored obaveze da se rukovodi najboljim interesom deteta, sud je dužan da utvrdi postojanje dodatne kvalifikatorne okolnosti:
|
“Za razliku od održavanja ličnih odnosa roditelja koji ne živi sa maloletnim detetom, osim postojanja krvnog srodstva, ovde su od značaja i drugi činioci, kao što je psihološka i emotivna vezanost ovih lica, odnosno stvarno postojanje bliskih ličnih veza. Stoga je za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva od presudnog značaja utvrđenje da li stvarno postoje bliske lične veze tužilaca sa maloletnim detetom, odnosno da li bi održavanje ličnih odnosa sa srodnicima bilo u najboljem interesu maloletnog deteta, kojim je sud uvek dužan da se rukovodi u smislu čl. 266. st. 1. Porodičnog zakona i člana 3. Konvencije o pravima deteta.” (Rešenje Apelacionog suda u Nišu, Gž2 161/2019 od 17.4.2019. godine)
|
Takođe, mišljenju deteta mora se posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima koja ga se tiču i u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelošću deteta. Dete koje ima punih 10 godina može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kojem se odlučuje o njegovim pravima, a dete od 15 godina starosti samostalno odlučuje o održavanju ličnih odnosima sa svojim roditeljem, srodnicima i bliskim licima. Ipak, dok ne navrši 15 godina, dete može slobodno izraziti svoje mišljenje, ali sud nije vezan tim mišljenjem, već je dužan da uvek utvrdi najbolji interes deteta. U cilju utvrđivanja najboljeg interesa deteta, zanačajna je uloga Centra za socijalni rad, kao organa starateljstva. Centar za socijalni rad dužan je da u ovim, kao i u svim sporovima kojima se štite prava deteta, na zahtev suda dostavi nalaz i stručno mišljenje o tome da li je u interesu maloletnog deteta održavanje ličnih odnosa sa babom i dedom, odnosno drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost, na koji način i u kojim uslovima.
Zakon ne propisuje na koji način će se održavati lični odnosi između deteta i roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo, odnosno srodnika i bliskih lica, te sud o tome, uz konsultovanje nalaza organa starateljstva u svakom pojedinačnom slučaju odlučuje, uvek pazeći na najbolji interes deteta. Napominjemo da je najbolji interes deteta, ujedno, i promenljiva kategorija, i da životne okolnosti deteta ili efekti koje model viđanja ima u praksi, mogu usloviti i promenu inicijalno postavljenog modela.
|
“Prema utvrđenom činjeničnom stanju ranijom presudom P2 br. 82/20 od 17.9.2020. godine uređen je način održavanja ličnih odnosa između mal. SS, rođenog… 2017. godine, zajedničkog deteta tužilaca, sa jedne strane i tuženog VV, dede po ocu mal. deteta, sa druge strane, tako da mal. SS sa tuženim provodi svaku četvrtu sredu u mesecu od 18,00 do 19,30 časova i svaku drugu subotu u mesecu počev od 10,00 do 11,30 časova u stanu gde dete živi sa roditeljima u…, u prisustvu oba roditelja i uz poštovanje mera zaštite od „Kovida 19“. Nesporno je da tuženi od dana donošenja ove presude nijednom nije koristio svoje pravo da viđa dete kako je to presudom predviđeno. Parnične stranke nisu u dobrim odnosima, tuženi je tužioce, sina i snahu, zajedno sa mal. SS isterao iz svoje kuće 2018. godine. Roditelji se nisu protivili da deda održava lične odnose sa detetom, ali je zbog narušenih odnosa sa tuženikom, uzrasta deteta i činjenice da se dete i deda ne poznaju bilo potrebno da se posete odvijaju u prisustvu roditelja, u okruženju koje je detetu poznato i da se odrede termini i trajanje poseta. Interes deteta da sa dedom uspostavi blizak odnos nije sporan, roditelji se ne protive da deda posećuje dete, ili da se viđa sa detetom izvan njihovog stana, poštovali su obavezu određenu ranijom presudom jer su u utvrđenim terminima bili sa detetom u stanu i čekali tuženikovu posetu….. Tuženi pune dve godine nije koristio pravo da viđa dete po modelu utvrđenom ranijom presudom, a taj model je stvarao veliku obavezu za tužioce, da u terminima predviđenim za viđanje budu u stanu i čekaju tuženog, a i za samo dete. Imajući u vidu da tuženi i dete nisu uspostavili blizak odnos i da je tuženi sam tome doprineo, da roditelji traže samo da se model viđanja promeni ,jer usvojeni model, bez njihove krivice ne funkcioniše, a nameće im obavezu kojom se svrha prethodne presude ne ostvaruje, prvostepeni sud je zaključio da je najpravičnije i najcelishodnije da se termini viđanja utvrđuju dogovorom tužilaca i tuženog. Održavanje ranijeg nedelotvornog modela koji je podrazumevao obavezu deteta i roditelja da se pripremaju za posete koje nikada nisu realizovane, nije bilo u interesu deteta, koji je pretežan u odnosu na interes dede.” (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž2 367/2022 od 16.9.2022. godine) |
U svakom slučaju, neophodno je da sud, donoseći odluku o modelu održavanja ličnih odnosa deteta, bude u tome jasan i precizan- kojim tačno danima, na kom mestu, u kom vremenskom periodu, gde se dete prouzima i predaje roditelju i slično, jer uobičajene formulacije ( dva vikenda mesečno, po polovinu svih školskih raspusta, dane državnih i verskih praznika, dečijeg, roditeljevog odnosno srodnikovog rođendana i slično), dopuštaju različita tumačenja, a potencijalno i zloupotrebe, na štetu deteta. Na taj način biće isključena svaka mogućnost potencijalne zloupotrebe u pravcu onemogućavanja ostvarivanja ovog prava deteta, a u krajnjem, sudska odluka koja je precizno postavljenja biće i prinudno izvršiva.
Ovaj tekst je samo informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet niti tumačenje zakona.
Knićaninova 3
11000 Beograd
Srbija
+381 11 3222 921
+381 11 3222 922
+381 11 3222 972
